Поглед који вапи за помоћ из језивог „купатила“ – Бобан (11) из Баната

Тешко је наћи речи којима би се описали услови у којима одраста Бобан Милутиновић (11) са још петоро браће и сестара – Бобана (13), Санела (8) Дарко (5), Александра (3) и Лазар (1). Сви они живе у само једној собици која им је буквално све – спаваћа и дневна соба, кухиња, трпезарија, а у продужетку је и... тоалет!

Голи зидови, урушен плафон, пропала столарија, понегде уместо прозора прикуцане дотрајале завесе и ћебад, део су ове суморне слике и одраз једне поразне реалности. Реалности да у земљи Србији наша деца овако живе!

„Једе ме ова ситуацијаˮ

Фотографије овде буквално говоре. Купатило, ако се то тако може назвати, можда најбоље описује страшну свакодневницу на коју су Бобан и његови најближи „осуђениˮ.

Катастрофа, људи... Видите све и сами. Мене једе што је тако, али не могу ништа. Посао не успевамо да нађемо, па смо приморани да живимо од социјалне помоћи и дечијег додатка. Уз повремени одлазак у надницу, ово је све што можемо да приуштимо нашој деци. За храну је тешко снаћи се, а камоли за нешто више – упознао нас је са ситуацијом забринути отац Ален.

„Нас осморо спава на два креветаˮ

Његова супруга Пауница гласом пуним стрепње додаје:

Ова соба је све што имамо. На ова два кревета, која видите, спавамо муж, деца и ја. Нас осморо! Сада док су мањи некако и станемо, а шта ће бити после искрено страх ме је и да помислим. У кући је, иначе, веома хладно због лоше, тј. малтене непостојеће столарије и дотрајалог шпорета. То најтеже пада најмлађем Лазару јер има астму, а и остала деца су болешљива. Немам чак ни веш машину, него све перем на руке. У овом тренутнку не видимо светлост на крају тунела.

„Волео бих да могу да позовем другаре у своју собуˮ

Бобан, као најстарије мушко дете, показује највећу бригу и одговорност према сестрама и браћи. Са само једанаест година, потпуно је свестан ситуације – да су све дечије радости, у којима уживају његови вршњаци, за њега недостижан сан, па смо га питали шта му најтеже пада и коју жељу има.

Бобана и ја као најстарији помажемо, нарочито око чувања браће и сестара, а знамо да радимо и неке друге кућне послове. Најтеже ми је што се купамо само када је лепо време. Зими уме да буде баш хладно. Волео бих да, једног дана, могу да позовем другаре у своју собу и да имамо бар нормално купатило.

Да се имају где окупати

Због целокупне ситуације, кућа породице Милутиновић се не може санирати. Трајно решење би била куповина неке од кућа у банатском селу Добрица код Алибунара, где живе.

У селу има неколико кућа на продају по повољним ценама. Нама би решавање стамбеног питања решило већину животних проблема. Хвала вама што сте нас уопште посетили, а ако има добрих људи који би помогли мојој деци, бићу вам бескрајно захвалан до краја свог живота – као да се први пут појавила трунка наде на лицу домаћина Алена.

Мали Милутиновићи су деца која, као и сва деца, заслужују најбоље. Заслужују да буду у топлим собама у којима се неће смрзавати, да имају купатило у којем могу да се окупају, да свако има свој кревет... Заслужују, просто, нормалне услове за живот и одрастање. Њихови родитељи, нажалост, нису у могућности да им то пруже сами.

Зато Хуманитарна организација Срби за Србе покреће акцију прикупљања средстава за помоћ Бобану и његовој породици. Да бисмо успешно реализовали акцију, биће нам потребно око 20.000 евра. Поделите овај апел и донирајте колико можете како би Божић Бата стигао у нови дом породице Милутиновић!