Наиме, Бешлинови су живели 14 година у Кикинди као подстанари, а будући да је Светлана избеглица из Хрватске уз помоћ Комесеријата за избеглице прошле године успели су да добију кућу у Банатском Великом Селу. Када им се коначно испунила жеља да имају свој кров над главом и убрзо по пресељењу сазнали су да глава породице Радован болује од карцинома плућа. Светлана је у том периоду била у 5. месецу трудноће и највећа подршка супругу у борби са овом опаком болешћу. Борба је трајала пар месеци, након чега је Радован преминуо крајем јула ове године.
Стара веш машина
Нова веш машина много ће олакшати мајци Светлани свакодневни посао око деце
Самохрана мајка Светлана живи од социјалне помоћи са петоро деце. Жеља јој је да ову трошну кућу доведе у ред и да деци обезбеди услове за бољи живот. Али ту су бројни трошкови, школовање деце... Она то не може сама. Међутим воља за рад постоји, а ми ћемо се потрудити да помогнемо на путу ка остваривању жеља.
Дотрајали стари електрични шпорет
Нови електрични шпорет за породицу Бешлин
У разговору са Светланом и обиласком куће уочили смо шта има је у овом тренутку најнеопходније.
Стари фрижидер
Нови комбиновани фрижидeр
У међувремену наши пријатељи из „ПИП“ Нови Сад обезбедили су им две врсне алпске козе.
Хуманитарна организација Срби за Србе две недеље након посете уз помоћ донатора обезбедила је веш машину, комбиновани фрижидер и електрични шпорет.
"Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља" (Патријарх Павле, "Будимо људи").
Прикључите се и помозите!
Повезане вести
Подстанарски живот је од сада само ружан сан – Милановићима обезбеђен кров над главом!
Живети цео живот у туђем, без икаквих назнака да ће се нешто набоље променити, мука је са којом се борила породица Милановић из села Трпиња крај Вуковара. Десет година стрепети и живети у неизвесности коју са собом носи подстанарски живот, а истовремено подизати четворо малишана Јелену (8), Николу (5), Луку (3) и Сањина (2), крст је који су родитељи Радослав и Сузана заједно тешко носили.
Ово је сада најсрећнија кућа у целом Кучевишту – породици Комненов испуњени снови!
Aко смо ситуацију код породице Комненов приликом наше прве посете почетком прошле године, описивали сивом и црном бојом, с обзиром на ужасне услове живота који су представљали суморну и безизлазну свакодневицу родитеља Љубчета и Ленче и њихових осморо деце Иване (13), Мартине (12), Мартина (12), Драгице (8), Алекса (8), Спасе (5), Дарка (2) и најмлађе Александре (1), више није тако.