ПОРОДИЦА АНТИЋ
ПОРОДИЦА АНТИЋсело Дреновац, Врање
Пројекат: Нови дом за породицу АнтићПочетак пројекта: 01.03.2013. Планиран завршетак: 30.07.2013. Потребна средства: 20.000 €Уложена средства: 13.067 €Последња промена: 25.11.2013. Извештај: Д. Ђорђевић, Франкфуртске вести
Александар Антић, дечак уморног погледа, одсутно гледа у околна брда док нас чека на месту где се скреће за његову махалу Ливаде, у селу Дреновац, 15-ак километара удаљеном од Врања. И по сувом времену само ладом нивом може се стићи до његове куће. Ученик је осмог разреда основне школе у Власу и нада се да ће положити разред.
„Основну морам да завршим, а није било лако, без довољно књига и свезака, без прибора, без довољно светла у једној јединој соби где живим с оцем Новицом, мајком Душанком, сестрама Миљаном и Стефаном и братом Димитријем. Живот без воде и без редовног парчета хлеба прогања га и дању и ноћу. Од наредног лета, ако бог да здравља, крећем у шуму, у сечу дрва за надницу, да зарадим колико толико за себе, али и за остале у кући“, каже 14-годишњи Александар, који је пре времена одрастао више гладан него сит.
Лада се пробија разрованим земљаним путем, пуним камења. Александар са сестрама, које иду у школу, од асфалтног пута до куће сваког дана иде пешке 45 минута у једном правцу. Колима се стиже до места где се завршава земљани пут, а онда се до куће Антића иде 300 метара узбрдо. Нахерена зграда, од каменог темеља и зидова од летви премазаних блатом, на све личи само не на кућу. Прозори су омањи, немају стакла, прекривени мушемама, најлоном, папиром. Половина куће је почела да се урушава, друга се држи до првих већих снегова. На крову фале црепови, виде се танке греде, а млаз светлости злокобно се спушта у собу. Испред куће набацана су дрва од цера, недовољно за зиму. У помоћној просторији, налик на шталу, везана крава хранитељка на којој се броје ребра. У кућу, која је усечена у брдо, улази се са стране преко овећих каменова који замењују степенице.
Дочекују нас Александров отац Новица са супругом Душанком, осмогодишњом кћерком Стефаном и две године млађим Димитријем. Најстарија Миљана има 15 година и у Врању похађа средњу пољопривредну школу. Путује сваки дан аутобусом до задње станице, а онда пешке до куће. Кад иде у прву смену, излази из куће у пола седам ујутру, а враћа се око пола пет после подне. Када иде у школу по подне, излази у пола један, а враћа се у 10 увече. Због мрака и вукова на путу је чека брат Александар.
„Све би било добро“, прича Александар, „али, он (показује на оца) не ваља. Имао је посао у Врању, истерали га, није долазио на посао. Уништава га ракија, а он нас. Пије, сада, додуше, мање. Али, пије, увек пије. Не сме да нас малтретира. Доста смо времена провели ван собе, голи и боси, напољу или у штали, и то ноћу, престрављени, упишани од страха. Рекао сам му и то у очи: ‘Нећу да трпим да било кога вређаш, а камоли удариш.’“
Антићи живе од 9.200 динара социјалне помоћи и дечјег додатка. Осим краве и три кокошке и певца, које чувају у соби поред, немају ништа. Не обрађују земљу, само имају малу башту захваљујући којој имају мало кромпира, пасуља и паприке. „Кромпир, кромпир, кромпир, само кромпир…“, кроз сузе говори Стефана, ученица другог разреда основне школе у Дреновцу.Ретко кад имају више од једног оброка дневно. Док има воћа, јабука и дивљих крушака у околини, тиме допуњују своју исхрану. Најтеже је Миљани.
„Миљана одлази у Врање у школу сваки дан и мора да плаћа аутобуску карту, 140 динара. Месечно изађе око 3.000. Због тога нема пара за доручак. У школи не постоји менза, кад сви изађу да купе нешто за доручак, она остане у учионици, извади две-три јабуке, оне планинске, ситне и то поједе“, прича Александар.
Улазак у кућу личи на призор из хорор филма. Плафон је на више места отпао, свуда је дебео слој прашине, у јединој соби где спавају, деца једу и уче. Њихова мајка Душанка, која због говорне мане не прича разговетно, показује руком на плафон. Имају два кревета, на једном спава Новица са Стефаном и Димитријем, а на другом Душанка са Миљаном и Александром. „Много је тесно, нема ноћу спавања. Ко уграби преко дана, добро је. Гледамо да Димитрије и Стефана спавају током дана, а ми ноћу. Спавамо обучени. Пробија промаја у соби са свих страна, а и немамо јоргане, покривамо се чиме стигнемо. Набацамо преко себе све што нађемо, од чаршава до ћилима. Криво нам, јазавци, којих има у близини, имају своју топлу јазбину и сигурни смо да боље живе од нас“, наводи Александар.
У соби, у кући која само што се није урушила, за госте нема ни столице. Тешко се дише, излазимо напољу, корак је клецав, све тежи. Остављамо Антиће на милост и немилост судбини.
Пресушио бунар
У два различита краја собе стоје два старинска кревета од гвожђа. На њима стари ћилими, са много флека. Поред њих похабана и поцепана обућа, не зна се чија. Са стране расклиматан сто, на њему разбијене шерпе, зарђали тањири, виљушке и кашике. Душанка и Миљана ће то опрати кад Александар донесе воду са извора, доле поред пута. Доноси на леђима, у пластичним флашама које веже канапом. Воде нема, бунар испред куће, као за инат, пресушио. Немају ни WЦ. „Оперемо, једемо и тако. Не хвата нас никаква болест, а зашто би, живимо на чистом ваздуху“, као да се правда, прича Александар.
Рад у школској мензи
„Једем у школи у Власу, у мензи. Не наплаћују ми, јер останем да почистим и помогнем све што треба, а за узврат ми дају да једем све што је остало. Једем за тројицу, јер то ми је једини оброк у току дана“, каже Александар.
Чланови Хуманитарне организације Срби за Србе из Ниша су у суботу 2. фебруара посетили и помогли породицу Антић из села Дреновац код Врања. Помоћ се састојала у куповини два кревета на расклапање (43.200 дин.), два јоргана (3.980 дин.) и основних животних намирница (9.100 дин.). Помоћ су обезбедили чланови и донатори наше организације из Швајцарске. У плану је даља помоћ за Антиће.
Село Дреновац налази се на 15 километара од Врања. Село је на изузетно неприступачном терену. До њихове куће се стиже искључиво теренским возилом, а када падају киша или снег, скоро је немогуће доћи до њих. Након два неуспешна покушаја због снега, искористили смо лепо време у претходних неколико дана да посетимо и помогнемо породицу Антић.
Стање у коме живи ова породица нас је запрепастило и поред чињенице да смо се у досадашњем раду сусретали са многим тешким случајевима. У условима недостојним живота људи у 21. веку, живе отац Новица и мајка Душанка са својом децом Миљаном (15), Александром (14), Стефаном (8) и Димитријем (6).Стање у породици отежавају чињенице да отац има проблема са алкохолом, што покушава да излечи, и да мајка има психичких проблема, тешко комуницира и није способна да се брине о себи. Сав терет око вођења домаћинства пао је на најстаријег сина Александра и најстарију ћерку Миљану. Иако веома млади, Александар и Миљана не жале над својом судбином, већ се храбро боре да, колико је у њиховој моћи, помогну својој породици.
Ипак, и поред велике жеље да помогну својој породици, ситуација у којој се налазе је веома лоша. Стара и трошна кућа у којој живе Антићи, одавно је нефункционална и небезбедна за живот. У кући постоји само једна „употребљива“ соба величине око 15 квадрата у којој сви Антићи живе. Изглед собе подсећа на слике из хорор филмова! Плафон је у толико лошем стању да се очекује да сваког тренутка падне, а под је сачињен од земље и дасака које су у дотрајалом стању па прети опасност да породица пропадне у подрум који се налази испод ове собе.
До наше посете свих шесторо Антића спавало је на смену у два стара и скоро неупотребљива кревета, без јоргана и покривача, носећи све што имају од гардеробе да би се згрејали.Породица Антић нема купатило, нити има воде у њиховој кући. Пошто им је бунар пресушио, најстарија деца сваког дана доносе воду са извора који је удаљен око 500 метара од њих. Како немају купатило, Антићи се купају у кориту, грејући воду у зарђалом лонцу на старом шпорету на дрва.Иако имају доста обрадивог земљишта и шуму око куће, Антићи немају потребну механизацију и опрему за обрађивање истих. Ипак, због те чињенице Антићи не желе да напусте своје огњиште и поред нашег предлога да се покрене шира акција која би имала за циљ њихово пресељење. Надају се да ће у будућности успети да набаве потребну механизацију како би себи обезбедили пристојан живот.
Да би дошли до школе, од њихове куће до асфалтног пута, сваког дана најмлађи Антићи пешаче по 45 минута у једном правцу. Тешку финансијску ситуацију, јер Антићи живе од 9.200 динара социјалне помоћи, још више отежава чињеница да најстарија ћерка Миљана 3.000 динара месечно издваја за аутобус који је вози до Врања где иде у средњу Пољопривредну школу.Породица Антић је преко сајта и новина „Вести онлајн“ доспела у јавност, па се у последњих месец дана јавило пуно људи који су једнократно помогли. Уз нашу помоћ, превезли смо и фрижидер, дар једног доброчинитеља из Швајцарске. Ипак, због катастрофалне ситуације у којој се налазе, потребна је трајна помоћ која ће из корена променити живот Антића.Хуманитарна организација Срби за Србе размотриће у наредним данима са пријатељима из Врања, са којима смо обишли породицу и којима се овим путем захваљујемо, који је најбољи начин да се помогне породици Антић. У разматрању су изградња нове куће, поставка монтажне куће, куповина трактора и неопходне механизације за обрађивање земље итд. Ускоро ћемо покренути велику акцију прикупљања средстава за помоћ породици Антић, о чему ћемо обавестити наше донаторе и све добре људе који желе да Антићима омогуће колико толико пристојан живот.
ХРОНОЛОШКИ ТОК АКТИВНОСТИ
15.10.2014. Хуманитарна организација СРБИ ЗА СРБЕ привела је крају још један велики пројекат. Пројекат помоћи породици Антић из села Дреновац код Врања имао је за циљ да се из старе, небезбедне и неприступачне куће измести породица Антић у оближње Големо Село где им је обезбеђена кућа са имањем и пропратним сеоским објкетима. Вредност куће са имањем износила је 15.000 евра. Члановима породице Антић родитељима Новици и Душанци заједно са децом Миљаном (16), Александром (15), Стефаном (9) и Димитријем (7) обезбеђени су и мотокултиватор са прикључцима, моторна тестера, шпорет на дрва, замрзивач сандучар, џакови брашна, као и концентрата за кокошке од донација прикупљених током Васкршњег концерта (2.835 франака) који је организовало Удружење српских студената Швајцарске.
Детаљније… 30.04.2014.Недавно је у просторијама СКД у Дибендорфу одржан Васкршњи хуманитарни концерт, који је организовало Удружење српских студената Швајцарске уз помоћ Хуманитарне организације Срби за Србе, огранка у Цириху, а СКД је такође бесплатно уступило своје просторије. Приход од 2.835 франака упутиће се породици Антић из Дреновца код Врања, која живи у врло тешким условима.
Детаљније… 13.09.2013.Хуманитарна организација Срби за Србе уз помоћ својих донатора и пријатеља организације успела је да приведе крају још један велики пројекат који је започет у 2013. години – пресељење шесточлане породице Антић у свој нови дом, у Големом селу надомак Врања. Након много година проведених у објекту који је крајње неуслован за живот и у процесу распадања, породица а пре свега најмлађи могу по први пут да у свом новом, додуше скромном дому, живе безбрижно, без бојазни да ли ће им се срушити кров или запалити оно што је преостало од њиховог дома.
Детаљније… 05.09.2013. Представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Чикага учествовали су на традиционалном пикнику на имању манастира Нова Грачаница који се традиционално одржава у склопу америчког празника рада. Као и предходне акције, и ова је за циљ имала прикупљање средстава за помоћ породици Антић из села Дреновац код Врања у склопу пресељења ове породице у другу кућу. У овој акцији прикупљено је укупно $ 837 који ће ускоро бити искоришћени за куповину имања Антићима.
Детаљније… 29.08.2013. Пошто се лето полако приближава крају и јесен је већ на самом прагу, представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Чикага одлучили су да максимално убрзају пројекат куповине куће породици Антић. Од петка 23. до недеље 25. августа на позив господина Бошка Јовановића постављен је шатор-штанд на 3. Лесковачкој роштиљијади која се одржава у Чикагу. Уз продају мајици и промотивног материјала прикупљено је укупно $1.500 што ће нам омогућити да се породица брзо усели у свој нови топли дом.
Детаљније… 28.08.2013. У недељу 18. августа, Организација српских студената у иностранству – ОССИ уз подршку Хуманитарне организације Срби за Србе, организовала је хуманитарну журку за помоћ социјално угроженој шесточланој породици Антић из села Дреновац, у близини Врања. Укупан приход са журке је 50.270 динара. Овом приликом се захваљујемо свим људима који су учествовали у прикупљању помоћи за породицу Антић, као и клубу Тераса који је дао свој допринос у прикупљеној помоћи. Са задовољством истичемо да је акција подстакла и Мир медиа групу да уплати још 50.000 динара!
Детаљније… 14.08.2013.У недељу 4. августа представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Београда и Ниша упутили су се ка Големом селу код Врања како би извршили предају прве рате у износу од 2.000 евра за куповину новог домаћинства породици Антић чиме су омогућили да се породица већ у току овог месеца пресели. На пут је кренуо и Александар Јаковљевић, потпредседник Организације српских студената у иностранству – ОССИ, која ће 18. августа организовати хуманитарну журку за помоћ Антићима у клубу Тераса на Калемегдану у Београду.
Детаљније… 06.08.2013.У јеку летње сезоне одлазака на одмор, чланови Хуманитарне организације Срби за Србе из Чикага нису могли да чекају да одмори прођу, већ су одлучили да покрену нову велику акцију за помоћ породици Антић из Дреновца којима ће се купити нова кућа и околно домаћинство. Прошле суботе, 3. августа, организована је хуманитарна журка у Револвер бару у Чикагу, где су се окупили бројни донатори и пријатељи наше организације из Чикага који су уз пријатну атмосферу и дружење успели да прикупе $2,645 за пројекат куповине куће Антићима.
Детаљније… 05.07.2013. Представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Чикага организовали су промотивни штанд испред манастира Нова Грачаница у склопу традиционалног пикника за амерички празник 4. јули. Захваљујући великом одазиву донатора и добрих људи прикупљено је $1,135 који ће бити искоришћени за пројекат куповине куће породици Антић из околине Врања.
Детаљније… 25.05.2013. У суботу, 25. маја, чланови Хуманитарне организације Срби за Србе из Швајцарске, организовали су хуманитарно дружење уз филм и кокице у просторијама СКД Dübendorf. Вече је протекло у одличном расположењу и упознавању нових људи са нашом организацијом, који су имали само речи хвале за све што радимо дуги низ година за српску децу. Приход који је остварен од овог хуманитарног дружења износио је 960 CHF и представља део средстава које ће се искористити за обезбеђивање новог дома породици Антић из села Дреновац у околини Врања. 16.03.2013.У суботу, 16. марта, чланови Хуманитарне организације Срби за Србе приредили су у Бечу информативни штанд у оквиру културно-забавне вечере коју је организовало КУД „Бранко Радичевић“. Овом приликом су посетиоцима на улазу у салу подељене коверте са информацијама и позивом да се прикључе најновијем пројекту збрињавања шесточлане породице Антић из села Дреновац. Један део људи добре воље се одазвао нашем позиву и на лицу места подржао овај пројекат, па су тако прикупљене донације (списак донатора) у висини од 305 евра, а донатори су у знак захвалности добили на поклон по једну мајицу, часопис „Споји!“ и календар наше организације.
15.03.2013. У оквиру програма „Представљање дела и аутора српске заједнице у Бечу“, СПKД „Просвјета“ је 15. марта, у сали ресторана „Александра“, у десетом бечком округу, организовала промоцију књига књижевнице и ликовне уметнице Касијане Милошевић која је даривала „Просвјети“ две своје уметничке фотографије, које носе назив по истоименој књизи „Лавиринт“. Организована је и аукција слика, па ће прикупљени приход у износу од 120 евра бити предат Хуманитрној организацији „Срби за Србе“, која ће ова средства наменити угроженим породицама у Србији, којима је овај вид помоћи најпотребнији.
