Породица Трајковски поноси се својим новим домом, а Матији (12) је олакшан живот!
Мали јубилеј у години великог јубилеја. Изградњом нове куће за породицу Трајковски из Младог Нагоричана, прослављен је мали јубилеј – десета кућа коју смо из темеља изградили на подручју Северне Македоније и то у години када прослављамо 20 година од почетка нашег добротворног деловања.
Благе и Катица и њихова деца Матија (12), Михаило (8) и Илина (5) испуњени су радошћу.
НЕКАД и САД
Осмеси на лицима и сузе радоснице у очима женског дела породице. Не могу се емоције сакрити приликом једног оваквог догађаја. Све је разумљиво, а нама посебно драго, јер нам ти осмеси и те сузе вреде више него било које похвале. То нас уверава да смо урадили праву ствар и да радимо праве ствари које се новцем не могу надокнадити.
Посебно смо радосни јер смо овим чином изградње куће, олакшали живот најстаријем Матији који болује од Алстром синдрома и због чега се тешко креће и има оштећен вид.
Да подсетимо, Трајковски су живели у оронулој и скромној кући, која притом није ни била у њиховом власништву, а која се налазила на неких пар стотина метара удаљености од места где је изграђена нова кућа. Притиснути немаштином и болешћу детета, одавно су се помирили са чињеницом да им живот не може бити бољи.
НЕКАД и САД
Ипак, снови су почели да се остварују након што смо кренули са пројектом изградње куће прошле године. Видели су Трајковски да смо озбиљни у нашим намерама да им помогнемо, а епилог свега тога је био управо нови дом!
“Много је убава соба и много је убаво све”, стидљиво је рекла Илина, која се иначе посебно спремила за овај велики дан и обукла своју најлепшу хаљиницу.
Осим што је кућа изграђена од темеља, опремљена је и најосновнијим покућством (брачни кревет, угаона гарнитура, трпезаријски сто, шест столица, три ормара, кревет на спрат са душецима, радни сто са столицом, кухиња, шпорет на дрва, електрични шпорет и фрижидер). Укупна вредност овог пројекта износи 46.675 евра.
НЕКАД и САД
Да додамо, да је цела кућа уосталом и прилагођена за Матијино здравствено стање. Направљени су шири отвори за врата унутар куће, нису постављани прагови и направљен је одговарајући прилаз кући за инвалидска колица, како би могао самостално да излази у колицима напоље и борави на свежем ваздуху, с обзиром да су га до сада родитељи уз доста муке носили из старе куће низ степенице у двориште и назад у кућу.
“Пресрећна сам, благодарим Богу и свима. Све је прелепо. Много сам захвална целој организацији Срби за Србе”, не скидајући осмех са лица, мајка Катица нам је пренела своју захвалност.
Као и увек, а посебно због нашег малог јубилеја, ни ово усељење није могло да прође без већ традиционално домаћинског гостопримства. Овакве лепе ствари се не дешавају често, а посебно не у животима социјално угрожених породица као што је ова.
“И ја сам пресрећан што сте ми помогли због мог болесног детета. Лепу кућу сте нам подарили”, једва се суздржавајући да не заплаче, захвалио нам се и отац Благе.
НЕКАД и САД
Терет болесног детета ће заувек бити присутан у животу ових родитеља, али зато терет који су носили живећи у туђој и неусловној кући од данас више не постоји.
Поносимо се оваквим делима, и захвални смо јер нам је пружена шанса да учествујемо у свему овоме, делећи радост са овим напаћеним људима.
Огромна захвалност за помоћ у реализацији овог пројекта иде на рачун наших пријатеља из Српског културно-информативног центра СПОНА из Скопља, али и на рачун свих осталих сарадника и људи великог срца.
