Прва Тројка из блока у Мостару!

Као и у Бијељини нисмо одустали ни у граду на Неретви! Након два одлагања термина због неповољних временских услова коначно смо успјели организовати први СЗС догађај у Мостару 25. септембра. Јака киша тог јутра није наговјештавала позитиван исход дана, али велика упорност мостараца и кратко разведравање сасвим су довољни аргументи били да одржимо турнир под Вележом. Када смо објавили вијест да ћемо организовати Тројку из блока у Мостару велики број мостараца из дијаспоре се јавио и подржао ову акцију са великим одушевљењем. Велику подршку у организацији смо имали од црквене општине Мостар, Координације Срба Мостар, Српског Омладинског Клуба Божур и хуманитарног друштва Добротвор. Мостарци су се показали као велики домаћини и сјајни људи, уживали смо тај дан заиста, упознали јако добре и честите људе, поносне мостарце. Позиционирали смо се на спортским теренима у порти Храма Христовог Вазнесења у Бијелом Пољу. Главни циљ је препознат одмах: погодити донаторску кутију да скупимо што више новчаних средстава и помогнемо породици Кнежевић из Коњица куповином материјала за доградњу куће. Од донација и спонзора скупили смо укупно  3.477,7 КМ, $ 600 и 100 евра. Најпрецизнији шутери били су:
  1. Горан Кузман
  2. Бојана Мићевић
  3. Милош Аџић
Велико хвала свим добрим људима што су својим присуством увеличали наш први догађај у Мостару. Надамо се да ће Тројка у Мостару прерасти у традицију, али и да ћемо се у договору са разним удружењима активирати и у сферама просвјете и културе. Велико хвала свим спонзорима, првенствено компанији МТЕЛ што су подржали овај догађај.
Поздрављамо све људе доброг срца из свих дијелова свијета са ремек дјелом најпознатијег мостарца:


Остајте овдје
Остајте овдје! Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хлеба
Гдје свога нема и гдје брата није.
Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша замља вам је ова;
Баците поглед по кршу И пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.
За ову земљу они бјеху диви,
Узори свијетли што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.
Кô пуста грана кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.
Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат'те се њојзи у наручја света;
Живите зато да можете мријети
На њеном пољу гдје вас слава срета!
Овдје вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји и кршеви голи
Но цвјетна поља куд се туђин креће.
Овдје вам свако братски руку стеже –
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света.
Остајте овдје! Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије, –
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није...
Алекса Шантић

Повезане вести

Коментари