Седмочланој породици Анђелковић из Трговишта потребно комплетно сређивање куће – Сами не могу, а деца су раздвојена од родитеља

Крајем марта посетили смо породицу Анђелковић, једну од најбројнијих породица у општини Трговиште, и једину породицу са децом у селу Црновце. Мајка Тијана (27) је прво дете, Огњена (12), родила са свега 15 година, а са 17 година већ је имала и ћерку Неду (10). Она и супруг Слободан (36) су планирали и треће дете, али су 2021. године били троструко благословени. Природним путем добили су тројке: Новака (5), Немању (5) и Николу (5).




Отац Слободан ради тешке физичке послове у шуми. Сече дрва, вуче, превози. Ради и пољопривреду. Има и 70 оваца и 7 крава, пластеник, стари трактор за балирање сена. Не либи се да обрађује и земљу, коју претходно узме у закуп.

„Све ми се то више исплати него да радим као трговац у, рецимо, Врању. Јесам завршио трговачку школу, али плата би ми била 50 хиљада динара месечно, а са тим заиста не могу да преживим у овим околностима“, каже нам Слободан.


Огњен, најстарије дете, за сада живи радним данима у Трговишту код стрица, а родитеље виђа викендом. Ускоро ће и Неда морати да настави школовање тамо, те се породица раздваја. Иста судбина чека и остало троје деце када заврше четврти разред.


Имајући све то у виду, пре пола деценије Слободан је са супругом купио кућу у селу Тибужде код Врања. Замисао је била да сви буду заједно под својим кровом у средини где је лакше одшколовати децу. За то је потребно да се кућа комплетно унутра и споља среди.


„Много би нам значило да сви можемо да се преселимо у кућу коју смо супруга и ја купили. Има струја у кући, воде нема, мора да се разведе. Само је озидана и измалтерисана, али унутра нема ништа. Помало, колико могу да направим, радим, али то иде јако споро и слабо. Уколико бисмо је завршили, ту бисмо сви живели јер се води на мене и жену и чисто је све 1/1“, објашњава нам Слободан.

Они за сада живе у селу Црновце. Поред њих ту су и стриц Саша, стричев брат Срба и деда Душан. Њих 10 у три просторије. Кућа нема фасаду, а до ње се стиже лошим земљаним путем.





Лоши су и кревети, па је спавање укућана заиста велики проблем. Уз то, кућа се води на 3 или 4 власника, тако да није њихова, што отежава целу ситуацију.


Успевају да се изборе са великим трошковима. За сада. Примају дечји додатак, не дугују ником ништа. Имају струју и воду, добијали су и од општине помоћ три године за тројке, али све то је пуко преживљавање у кући која се не води на њих. У најсиромашнијој општини Србији они не успевају више. Конкретно, да своју кућу у село Тибужде код Врања, доведу у стање да се у њој може нормално живети.



Зато ХО Срби за Србе покреће нову хуманитарну помоћ за децу из сиромашних српских породица, конкретно за Анђелковиће, како би се оспособила кућа коју су пре пола деценије некако успели да купе. Она је тренутно у сивој фази. Сами не могу. Уколико сте у могућности, донаторским прилозима повећаћете шансе да Слободан и Тијана својој деци пруже бољу будућности, под својим кровом, без раздвајања.








