Срби за Србе на Косову и Метохији

Представници Хуманитарне организације Срби за Србе у сарадњи са пријатељима из организације Мајка девет Југовића Епархије Рашко-призренске, посетили су претходних дана 20 породица са ширег подручја централног и северног Косова. Циљ посете је био упознавање са потребама породица које су предложене за помоћ, како би се што ефикасније обезбедиле прекопотребне ствари за нормализацију и унапређење услова живота. У плану је и помоћ за неколико породица које из објективних разлога нису посећене током ове посете, али су назначене као породице којима је неопходна ова врста помоћи.

Породица Арсић са представницима организације Срби за Србе

Акција је започета посетом породици Арсић из Извора. Породицу чине родитељи Драган и Светлана и њихове две ћерке Тијана (20) и Тамара (17).

Кућа у којој тренутно живе је у лошем стању, тако да је план да започну са градњом нове куће од око 70м2 на свом имању. Потребна помоћ коју су назначили да би им била неопходна јесте грађевински материјал за изградњу куће.

Породица Јовановић у свом дому са представницима организације

Након тога у селу Стража обилазимо две породице. Породица Синише Јовановића од пре две недеље богатија је за још једног члана, бебу Стефана. У породици још живи и мајка Драгана. У новоизграђеној скромној кућици сместила се ова породица, која се до добијања ове куће селила од једне до друге напуштене куће. Циљ им је да узгајају овце тако да им је набавка 5-6 оваца приоритет, као и креветац за бебу и све друге пратеће ствари које су потребне за новорођенче. Нажалост Синиша је претпрео шлог недавно и налази се под великом терапијом. Основни приходи су минималац и социјална помоћ.

Чланови породице Стојановић испред своје куће

Одлазимо даље до породице Стојановић коју смо посетили и помогли 2011. године (испоручена помоћ: 4 кревета, веш машина и четири столице). Подсећамо да породицу чине родитељи Градимир и Бисерка и синови Милош (27), Игор (26), Стефан (25) и Александар (17). Једна од најтежих ситуација са којом смо се сусрели током нашег вишегодишњег рада на Косову и Метохији. Као и пре пет година ситуација се наравно није битно променила. Тешко психо-физичко стање како родитеља тако и двојице синова, који пате од траума преживљених за време агресије НАТО пакта на нашу земљу. Недостатак купатила, лоши услови у којима живе и прескромна примања додатно отежавају целокупну ситуацију.

Тешки животни услови породице Стојановић на Косову и Метохији

Купатило би била најзначајнија ствар која би олакшала свакодневницу ове породице, али је проблем недостатак воде у целом селу. Осим тога предлог је санација постојећег стамбеног простора, нешто од прикуљчних машина (косачица или фреза) или набавка поново одређеног покућства у виду фрижидера, кревета и столица.

Биљана Ђорђевић из села Бостане у свом породичном дому

Следећа породица у којој такође наилазимо на сличну ситуацију јесте породица Ђорђевић Станоја и Биљане у селу Бостане (засеок Чуљковци). Осим мајке Биљане и баке, нисмо затекли никог од укућана, па смо од њих добили потребне информације. Биљана и Станоје имају троје деце Слађану (24), Радована и Александра. Такође главни проблем представља недостатак купатила. Других примања осим пензије немају, а од покућства најбитније би им било да добију ормаре и кревете.

Бака Трајанка и унука Милица Станковић из села Бушинце

У селу Бушинце посетили смо породицу Драгана и Трајанке Станковић. Они имају двојицу синова Бојана (34) и Душана (25). Душан је ожењен Сањом (25) и имају бебу Милицу (1). Потребна помоћ би се огледала у набавци грађевинског материјала (или само подних плочица) за довршетак спрата, у који би се уселио млађи син са породицом.

Димитрије и Надица Јевтић испред штале одакле су им украдене краве

Након тога долазимо до породице Јевтић у селу Мешина, коју чине родитељи Димитрије и Надица, са синовима Слободаном (27) и Марком (24). Нажалост ту наилазимо на још једну потресну причу. Пре само десетак дана из дворишта куће украдене су им две краве са телетом, које су уз мукотрпан рад и одрицање гајили неколико година. Велика штета је нанета овој породици, која је једина са децом остала у овом селу. Без икакве назнаке да ће случај бити решен, а крадљивци пронађени, Јевтићима је овим потезом послата јасна порука. Како би им помогли да се санира штета, договор је да се помогне куповином краве или балирке за трактор.

Чланови породице Москић из села Врбовац у свом домаћинству

Пут настављамо до породичног газдинства Москића у селу Врбовац. Породицу чине родитељи Синишко и Јованка и одрасла деца Милош (30), Бојана (28) и најмлађи Александар (26) који је ожењен Наташом (22) и имају бебу Јована (5 месеци). Ова вредна и радна породица се бави пољопривредом и обрађује 5 хектара земље. Као и код породице Јевтић и Москићи су се суочавали претходних година и то у два наврата са крађом стоке са њиховог имања. Како би оспособили једну стару просторију/кућу на свом имању за потребе најмлађег сина и његове породице, жеља им је да се обезбеди грађевински материјал у виду улазних врата, два двокрилна прозора, собних врата (4 ком), плочица и санитарија за купатило.

Породица Петковић са представницима организације у селу Партеш

У селу Партеш посећујемо породицу Петковић коју чине Срђан и Данијела, са децом Стефан (24), Никола (20), Богдан (18), Бојана (14) и Павле (3). До пре само две недеље отац је био запослен као чувар у болници у Гњилану, што је овој вишедетној породици доносило каква таква примања. Нажалост опет до изражаја долази страшна свакодневница Срба у енклавама. Неколико Шиптара пребија Срђана на свом радном месту, уз поруку да за њега нема више места на послу само зато што је Србин. Страшан ударац узимајући у виду чињеницу да у оваквим срединама само најсрећнији имају прилику да буду стално запослени. Најпотребније за ову породицу би било реновирање купатила (туш кабина), као и набавка основног покућства у виду шпорета на дрва, веш машине или кухињских елемената.

Чланови организације Срби за Србе са породицом Маринковић у селу Паралово

Последња породица која је посећена првог дана је породица Срђана и Гордане Маринковић из села Паралово. У домаћинству још живе и њихове три ћерке Кристина (19), Милена (17) и Лидија (15). Срђан ради при народним кухињама, а осим тога једини приход је минималац. Кроз разговор са њима, назначено нам је да би им осим основног покућства фрижидера, три кревета и шпорета, добро дошла помоћ у реновирању подрума који би био преуређен за свакодневне животне потребе. За ту намену су потребни прозори, врата, повезивање струје и бетонирање, као и хидрофор.

Заједничка фотографија са породицом Велић

Другог дана активности смо започели посетом породицама у Грачаници. Прво посећујемо породицу Славише и Слађане Велић, који имају троје деце Милицу (20), Анђелу (16) и Алексу (12). Њима би најнеопходније било покућство у виду електричног шпорета, фрижидера и 32м2 ламината.

Породица Јосифовић са представницима организације у Грачаници

Недалеко од њих посећујемо породицу Јосифовић, коју чине Славољуб и Јелена, који имају бебу Виктора (4). Поред њих у домаћинству живе и Славољубов брат Љубиша, сестра Соња и мајка Марија. За њих би било потребно да се среде подови у кући јер се испод дасака налази земља. Процена је да је неопходно 50м2 равнајућег слоја, ламинат и плочице за око 15м2. Уз све то потребна би била и једна веш машина.

Славиша и Јелена Стакић из Доње Гуштерице са члановима организације

Следећа породица коју посећујемо је породица Стакић из Доње Гуштерице, која је расељена из Штимља и живе као подстанари у кући. Породицу чине родитељи Славиша и Јелена и деца Тијана (22), Тамара (20) и Миљана (19). У дворишту су успели да направе и башту коју обрађују, па би им добро дошла једна мања фреза. С обзиром да су подстанари, једина могућност још је набавка основног покућства у виду три кревета, веш машине и шпорета на дрва.

Oтац Живорад и син Оливер Стојковић у Кузмину са члановима организације

У селу Кузмин обилазимо три рођачке породице које су кућа до куће. Прва породица је Стојковић Живорад и супруга Ђемиља (Албанка) и деца Никола (18), Андријан (15), Бојан (13), Оливер (11) и Страхиња (6). С обзиром да смо их помогли пре неколико година, овај пут предлог је да се набави један електрични шпорет.

Породица Стојковић са организацијом Срби за Србе испред свог дома

Следећа породица исто Стојковић Синиша и Весна и деца Стефан (20) и Кристина (14). План је да се њима набави нешто од основног покућства електрични шпорет или замрзивач.

Жарко и Марица Стојковић испред породичне куће у Кузмину

Трећу породицу Стојковић коју смо посетили, чине родитељи Жарко и Марица и деца Игор (28) и Ивана (26). Као и њиховим рођацима предлог је да им се набави један електрични шпорет.

Породица Симијоновић испред старе оронуле куће у селу Батусе

Посећујемо и село Батусе, тачније самохрану мајку Соњу Симијоновић, која у доста оронулој кући живи са синовима Миланом (14) и Марком (13) и са својим глувонемим оцем Крстом. У разговору са Соњом сазнајемо да је и овде покућство један од проблема, тачније недостатак веш машине и електричног шпорета. Осим тога значила би им и помоћ у набавци 2 кревета за синове.

Породица Столић из села Угљаре испред свог дома

Искористили смо прилику и да посетимо породицу Столић из Угљара. Породица Столић броји петоро малолетне деце Анђела (14), Ивана (12), Никола (8), Андрија и Јован (5), а помоћ за њих смо испоручили у два наврата током 2011. године (сто, фрижидер, кухињски бојлер, судоперу, бојлер за купатило, два кревета, кревет на спрат за децу, веш машина, плакар и столице). Уверили смо се да је већина ствари иако набављена пре пет година у доста добром стању. Овај пут за Столиће би било потребно урадити озбиљније грађевинске радове у смислу мењања и санације подова и монтаже мањих улазних врата. Такође неопходно је набавити хидрофор да би у купатилу било могуће редовно снабдевање водом, као и нове санитарије.

Породица Шобота у селу Племетина са члановима организације Срби за Србе

Код места Обилић у селу Племетина, посетили смо породицу Шобота. У домаћинству живе родитељи Владимир и Марија и деца Живорад (17), Жарко (15) и Теодора (13).

Кућа у којој живе је доста лоша, тачније кров и поткровље које је скроз неуређено. Као најургентнија помоћ наводи се материјал за реконструкцију крова у виду греда и летви, како се кров не би урушио. Осим тога и један електрични шпорет би значио овој породици.

Срби за Србе испред породичне куће Антовића у селу Кориље

Последње две породице посетили смо на подручју северно од Косовске Митровице. У селу Кориље код Звечана посећујемо породицу Антовић Николе и Јаница. Са њима живе још и деца Радмила (10) и Ружица (7). Породица се бави узгојем коза и план им је да изграде шталу за 30 коза. Потребна помоћ би била материјал за изградњу штале у вредности од око 1.000 € као и једна музилица за козе.

Са породицом Јовановић испред њиховог породичног дома у изградњи

Посету Косову и Метохији завршавамо код породице Јокановић из Горњег Јариња. Отац Милош и мајка Драгица живе у недовршеној кући са троје деце ћеркама Јованом (24) и Анђелином (22) и сином Гојком (16). Ова вредна породица је такође интерно расељена из Обилића. Помоћ која би им највише значила јесте грађевински материјал за изградњу крова, како не би кућа више киснула и урушавала унутрашње зидове. Површина куће је око 60м2.

Шиптарски екстремисти полупали спомен таблу страдаоца из Старог Грацког

Искористили смо време да на кратко посетимо и наше страдалнике из Старог Грацког, који су нам упутили речи подршке и захвалности, као једној од свега неколико организација које нису заборавиле да ту још увек опстаје изолована српска заједница.

Kao што смо се уверили по ко зна који пут и током нове посете, живот наших сународника на Косову и Метохији је све, само не живот. Велика већина и даље животари на скромном минималцу у недостатку озбиљнијег посла, услови у којима живе недостојни сувремена у ком живимо, а појам права и правде одавно не постоји. Највише све то погађа најмлађе, који свакако да не заслужују да одрастају без детињства, изоловани и обележени само зато што су Срби. Циљ ком тежимо као организација јесте да то стање поправимо колико је у нашој моћи и да истрајемо поред свих проблема са којима се суочавамо, како би српски народ опстао и остао на својим вековним огњиштима у срцу Србије.

Позив за учешће у овој неравноправној борби коју водимо више од једне деценије је век отворен за све добронамерне људе.