Срби за Србе на Косову и Метохији

Чланови Хуманитарне организације СРБИ ЗА СРБЕ посетили су 25 породица у косовско-метохијским енклавама у склопу нове велике акције помоћи преосталом српском народу. Процењена вредност целокупне помоћи која треба да буде испоручена Србима на Косову и Метохији, укључујући и помоћ Народним кухињама, износи око 27.000 €.

Уз несебичну помоћ пријатеља из Епархијске хуманитарне организације „Мајка девет Југовића“, без чије помоћи не би било могуће спровести акцију ових размера, посећујемо прво породице у Грачаници. Посету започињемо у кући самохраног оца Станковић Свете.

Без супруге која се недавно упокојила, Свето одгаја своје четворо деце: Славишу (18), Дејана (17), Јасмину (11) и Миљану (3). Након краћег разговора назначено нам је да су им најпотребније два двокрилна ормана и душеци за дечије кревете.

Након тога посећујемо породицу Стојановић Драгана и Марине, који одгајају петоро малолетне дечице: Анђелу (13), Страхињу (11), Николу (7), Јану (6) и Огњена (2). Мајка Марина и мали Огњен Стојановић у наручјуУ заиста тешким условима живи ова породица. Стојановићима су потребни шпорет на дрва, орман, два кревета на спрат са душецима, када, вц шоља и неколико коза за узгој.

Последња породица коју посећујемо на подручју Грачанице је породица Стошић Зорана и Ружице који у домаћинству живе са двоје одрасле деце: Драгиша (26) и Слободан (21). За њих је предвиђена помоћ у виду стола и столица.После Грачанице долазимо и до породице Јовановић у селу Ливађе. Можда и најтеже стање затекли смо баш у овој породици. Породицу Јовановић чине родитељи Родољуб и Ивана и син Лазар (9). Мајка Ивана је ментално оболела, док се узрок Лазареве болести још увек не зна, а болест карактеришу отежан ход и неразвијен говор. За ову породицу наменићемо кревет, орман, фрижидер и неколико кокошака за узгој.

Тешке животне приче Срба са Космета настављају да нас прате и у Добротину у породици Трајковић. Ову породицу чине баба Гордана и деда Грујица, родитељи Драган и Сања и њихових четворо малолетне деце: Миљан (12), Милица (13), Анђела (8) и Илија (5). Отац Драган је везан за кревет због шлога који је недавно доживео, као и због тешке саобраћајне несреће која је оставила велике последице на њега, приликом које је на њега колима налетео један Шиптар, прошавши некажњено за ово учињено дело.

На жалост, и најмлађи Илија има одређених проблема, јер још увек није развио моћ говора. Сходно тешким животним околностима у којима живи ова породица, за њих ћемо наменити: четири кревета, шпорет на дрва, фрижидер и два ормана.  

Настављамо да се уверавамо у нељудске околности под којима живе Срби са Космета, а које као резултат свега доносе глад, немаштину и болест. Нажалост све то се одражава у великој мери и на најмлађе, који свакако да нису заслужили такво детињство. У селу Доња Гуштерица долазимо у домаћинство Миливојевића које чине родитељи Дејан и Јелена и њихово двоје дечице Лазар (6) и Марија (3). Вреди напоменути да у овом већем домаћинству поред њих живе и Дејанових четворо браће као и његови родитељи. 

Посетом Миливојевићима сазнајемо да и Лазар и Марија болују од дистрофије мишића која им онемогућава нормално кретање. Тешке околности под којима Миливојевићи живе, пробаћемо да олакшамо набавком два кревета, бојлером, два ормана, шпоретом на дрва, плочицама за купатило.

У селу Бостане (новобрдска општина) посећујемо две породице. Породицу Станковић Љубише и Иване и њихово троје дечице – Александар (12), Анастасија (8) и Павле (4), одлучујемо да помогнемо набавком собних врата, кухињских елемената и кревета на спрат са душецима за најмлађе, с обзиром да им је део куће настрадао у пожару пре неколико месеци.

Недалеко од њих посећујемо и вредну породицу Павић Бојана и Радице. Домаћинство још чине и троје малолетне дечице: Милан (13), Марина (11) и Маријана (8). Ова породица се успешно бави узгојем коза. Како би унапредили своју производњу и омогућили бољи живот себи и својој деци, замолили су да им помогнемо у грађевинском материјалу за шталу, у којој би држали одређен број нових коза.Маријана Павић показује своје штенцеСРБИ ЗА СРБЕ заједно са породицом Павић у породичном дворишту

Пут нас води даље до села Кметовце. Ову младу породицу Насковић чине родитељи Бојан и Олгица и дечица Миливоје (8) и Емилија (6). Као најпотребније Насковићи су нам назначили: кревет на спрат са душецима, веш машина и шпорет на дрва.

У селу Коретине дочекује нас породица Савић Милована и Марине. Они имају двоје деце Анђелину (7) и Софију (1,5). Сазнајемо да Савићи очекују и принову ускоро, тако да ћемо ову младу повратничку породицу помоћи са шпоретом на дрва, веш машином и два кауча.Повратничка породица Савић испред свог породичног дома 

Долазимо и до села Зебинце где нас дочекује још једна четворочлана породица. Филиповић Живорад и Весна живе са своје двоје деце Анђелом (12) и Алексом (9). Филиповићи су нам навели да су им фрижидер, замрзивач, два кауча на развлачење и електрични шпорет тренутно најпотребнији у домаћинству.

У плану за помоћ је и породица Милановић Дејана и Јане из Косовског поморавља, тачније из села Шипашница који у домаћинству живе са двоје деце. Милановиће нисмо успели и лично да обиђемо, али на препоруку пријатеља из „Мајка девет Југовића“ ћемо обезбедити за њих електрични шпорет.Од стране наших домаћина из „Мајка девет Југовића“ бивамо угошћени у народној кухињи у Прековцу. Осим разговора о тренутном стању потреба народних кухиња и уопштено о животу нашег преосталог народа у јужној српској покрајини, договорена је помоћ у куповини два расхладна уређаја како би се хладњаче ставиле у употребу, и на тај начин унапредио рад народних кухиња у вредности од 4.700 €.  Две хладњаче допремљене за потребе народне кухиње у Новом Брду У хладњачама ће бити чувани пољопривредни производи који се узгајају на 15 хектара црквене земље на Косову и Метохији а од чије продаје ће кухиње моћи да приходују неопходна средства за потребе набавке брашна, уља и шећера.  Недалеко одатле, у истом селу, посећујемо породицу Милић Витомира и Лепосаве. У породицу се из централне Србије вратио да живи са њима и њихов син Александар (28), а у домаћинству живи још и млађи син Стефан (16). Иако нису наша циљна група, ову породицу стављамо на списак за помоћ јер су својевремено примили у свој скромни дом једну самохрану мајку са новорођенчем да живи са њима неколико година. С обзиром да кухињу готово и да немају план је да им се помогне набавком кухињских елемената, плочицама, судопером и једним шпоретом на дрва. 

У Новом брду у плану за испоруку помоћи је и породица Костић Ивана и Данијеле који у домаћинству живе са четворо деце: Александром (12), Анђелом (10), Андријом (5) и Иреном (2). За породицу Костић обезбедићемо плуг за трактор.

Још једна породица коју нисмо физички посетили, а у плану је за помоћ у виду пољопривредних машина јесте породица Симоновић из села Јасеновик. У домаћинству Симоновића живе деда Миодраг, баба Животка, отац Љубинко, супруга Данијела и деца: Сања (12) и Стефан (10). Њима ће бити обезбеђена фреза за ИМТ трактор.

На крају првог дана стижемо и до пријатеља у Ораховац где користимо прилику да обиђемо млади брачни пар Кујунџића Јанка и Ану, којима смо помогли куповином једне веш машине.  Јанко и Ана Кујуниџић из метохијске општине Ораховац са новом веш машином Заједничка слика испред Дечанске Винице са оцем Марком и пријатељима  Други дан активности започињемо литургијом у манастиру Високи Дечани, где је уз помоћ братства манастира испоручена помоћ за неколико повратничких породица из Метохије.  

Прва породица коју смо обишли јесте породица Тодоровић из Гораждевца, где је 2003. учињен масакр над српском децом од стране шиптарских терориста. Породица Тодоровић има четири ћеркице: Ивону (10), Емилију (9), Ксенију (8) и Софију (5). Овој повратничкој породици испоручили смо помоћ у виду фрижидера и шпорета на дрва.

Наредно метохијско село у које стижемо јесте Видање, где посећујемо породицу Милошевић Горана и Тање који су се пре неколико месеци вратили за стално на своје огњиште. Са њима у домаћинству живе и четири сина: Иван (16), Петар (14), Бранко (11) и Михајло (8). Како би им донекле олакшали нови почетак на свом старом огњишту испоручујемо им једну веш машину и постељину. 

У селу Берково обилазимо и породицу Бањац Саве и Љубинке, који у домаћинству живе са сином Веском (21). Због неколико крађа од стране шиптара из суседних села, које је ова повратничка породица претрпела, договор је да се породица Бањац помогне куповином 100м ограде и стубова. После Беркова пут нас води и у село Жач до породице Коматовић. Још једну младу повратничку породицу коју чине родитељи Оливера и Славиша и троје малолетне дечице: Денис (8), Анђела (5) и Николина (4) помажемо једним нестандардним видом помоћи – испоруком металних стубова и жицом за ограду. Наиме скоро сва Метохијска села муку муче са шиптарским крадљивцима којима је на мети скоро све од крупније стоке до пољопривредне механизације. Слична, ако не и најгора ситуација је баш у селу Жач, па смо замољени да из тих разлога помогнемо Коматовићима на овај начин. 

Свраћамо и у Осојане где се поред дружења са пријатељима организације упознајемо и са повратничком породицом Ђурић Александра. Александар је самохрани отац који одгаја четворо малолетне деце: Анђелу (16), Николу (15), Анастасију (11) и Исидору (9). Александар је изразио жељу да се бави узгојем коза, па сходно томе ћемо набавити материјал за покривање започете штале за козе, као и 3 козе за узгој. 

Oсим породице Ђурић коју смо обишли на препоруку породице Тот, користимо прилику да и њих посетимо и помогнемо Габријела и Силвану који живе у стану са своје троје деце Анђела (15), Невена (12) и Оливер (11). Њима смо наменили 7м2 дрва за грејање. Последња станица на нашем путу јесте село Тучеп, у које се недавно вратила породица Романовић Радоја и Сање. Још једна тешка српска прича са којом смо се сусрели. Ова породица живи у једном контејнеру, са својим болесним сином Николом (28) који је боловао од церебралне парализе. Мајка Сања је психчки болесник, док је отац Радоје недавно имао тежак лом ноге. Заиста бројне недаће задесиле су Романовиће. Наша организација је испоруком веш машине и електричног шпорета успела бар делимично да поправи суморну стварност са којом се сусреће ова намучена породица. Породица Романовић испред контејнера у којем живи 

Додајемо још да је испоручена помоћ и за породицу Милана Павловића из метохијског села Бело Поље, коју нисмо стигли да обиђемо. Његову породицу помогли смо испоруком шпорета на дрва, веш машине и фрижидера. 

У склопу целокупне акције, биће обезбеђена и значајна помоћ и за породицу Ивковић Ивана из села Стража коју смо у протеклом периоду неколико пута обилазили. У најскоријем року за Ивковиће ће бити обезбеђен материјал за изградњу кровне конструкције у вредности од 3.000 €.

У најјужнијој енклави у Штрпцу, послата је вредна помоћ за породично домаћинство браће Вуксановић Милана и Воје. Милан са супругом Драганом има дечицу Богољуба (11) и Николу (13), док Воја са супругом Соњом има ћерку Александру (12). За потребе доградње породичног дома помогли смо Вуксановиће набавком грађевинског материјала, неколико прозора и улазних врата у вредности од 1.500 €.  Испорука грађевинског материјала за породицу Вуксановић 

Током обилазака породица најмлађима смо поделили и неколико кеса слаткиша, 15 килограма меда поклон пријатеља организације г-дина Борише из Гуче, неколико пакета свезака за школу и неколико икона дар цркве Св. Ђорђа са Бановог Брда.   Успешно завршавамо још једну хуманитарну посету косовско-метохијским енклавама. На жалост, суморна стварност је из дана у дан све суморнија по наш народ на Космету. У таквим околностима увек највише страда сиротиња, а уз њих и најмлађи који ни криви ни дужни живе животе без безбрижног детињства. Преживљавање од нередовне социјалне помоћи, бројне знане и незнане болести, исхрана у народним кухињама које су сваким даном све ближе катанцу и упитно безбедоносно стање су одлике живота Срба у срцу Србије. Једноставно речено народ остављен од мајке да тражи милостињу од зле маћехе. Неће нам бити тешко да док год нас има, радимо даноноћно да макар и једном једином српском детету обезбедимо и најпростије ћебе под којим ће му бити топло, ако не будемо могли више од тога, али се помоћи нашем народу и пре свега најмлађима нећемо одрећи.