Срби за Србе у Федерацији БиХ – радна посјета код пет породица из Дрвара и Мостара

Један од планова који је наша хуманитарна организација поставила пред себе у току 2023. године јесте и повећање помоћи за наш народ који живи у Федерацији БиХ. Подаци у нашој бази података, веома су штури и већ дуго времена покушавамо да стигнемо до података о породицама са дјецом које живе у овоме дијелу Босне и Херцеговине. Тако смо крајем 2022. године подузели кораке и посјетили неколико већих градова и обавили састанке са свештеницима и организацијама који превасходно брину о нашим сународницима, да бисмо у току ове године кренули са првим посјетама.

Прва дестинација је био град Дрвар. Дрвар је град у којем живи највећи број Срба у Федерацији БиХ и тренутно броји нешто више од 3.500 становника. Генерално, постотак Срба у овом ентитету Босне и Херцеговине је на нивоу статстичке грешке (око 2,5%), а последице рата и етничког чишћења, али и каснијег немара матичних српских држава Републике Српске и Србије довеле су до овакве ситуације. Ситуација безнадежна рекло би се, али није на нама да кукамо, већ да засучемо рукаве и помогнемо колико можемо. Током година рада уочили смо да људима највише помогнемо тако што им превасходно посветимо пажњу и саслушамо их, даља помоћ, иако значајна ипак је увијек у другом плану. А реченица „Хвала што сте дошли и сјетили се нас” прати нас дуго после завршених акција.

Но, вратимо се на Дрвар. Иако највећи центар како смо навели, ипак је заборављен од свих и утисак који смо стекли је да комплетан град треба реновирање. Тамо је потребно реновирати готово све – стамбене зграде, куће, школе, вртић, зграду општине, полиције, фабрике, улице. Једним дијелом смо почели и дали свој допринос, реновирајући Вртић „Мајка Храброст”, но како је фокус рада наше организације ипак помоћ породицама са дјецом, тако смо почетком октобра отишли у прву радну посјету и том приликом обишли породице Марчета, Раца и Пећанац.

Породица Марчета живи у Прекаји, селу надомак Дрвара, у просторијма школе које су добили на кориштење, највише из разлога да се иста не бих затворила. Породицу чине отац и мајка породице Милош и Бојана и њихово четворо малољетне дјеце Уна (12), Весна (10), Марко (6) и Маријана (2). Родитељи нису запослени, а поред социјалне помоћ и дјечијег доплатка које остварују, приходе остварују још надничећи и бавећи се пољопривредом. У разговору са породицом, изразили су жељу да им помогнемо куповином трактора са прикључцима, превасходно витлом за рад у шуми, али и  прикључцима за обрађивању земље, чиме би могли значајно да повећају своје приходе и својој дјеци, што је могуће више, олакшају живот и одрастање. Како се ради о заиста вриједној породици, сматрамо да би једна оваква помоћ била од изузетне користи, па ћемо се свим силама потрудити да им обезбиједимо трактор до краја године.

Породица Раца живи у Дрвар селу. Самохрана мајка Светлана је незапослена и живи са кћеркицом Катарином (11) која од рођења има срчаних проблема, а ускоро је очекује и нова операција. Раце немају чак ни социјалну помоћ, а наша организација намјерава да им реновира купатило и собе и обезбиједи један шпорет на дрва, како бисмо им барем мало олакшали свакодневницу.

Трећа породица коју смо посјетили у Дрвару је породица Пећанац. Породицу чине самохрана мајка Тијана и њено троје дјеце Ана Марија (15), Жарко (13) и Валентина (11), а тренутно живе у трошној породичној кући у којој нема воде али ни основних кућанских апарата. Тијана је запослена у локалној текстилној фирми и са малом радничком платом покушава да обезбиједи сретније дјетињство за своју дјецу. Како је намјера да за породицу обезбиједимо боље животне услове, гледаћемо у наредном периоду да реновирамо кућу у којој живе. Потенцијални проблем може да представља то да породици по наследству ипак не припадне кућа у којој тренутно живе, па бисмо се у том случају окренули ка алтернативном рјешавању стамбеног питања. У сваком случају, сачекаћемо до прољећа и након тога кренути у акцију и надамо се најбољем рјешавању ове ситуације на корист Тијане и њене дјеце.

У Мостару срећемо ситуацију сличну као у и Дрвару, барем посматрано из перспективе нашег народа. Од предратних 24.000 Срба који су живјели у Мостару, данас живи једва 3.000 и то углавном насељених по руралним насељима. Иако је сједиште Херцеговине и економски један од најразвијенијих градова у Босни и Херцеговини, па самим тим је за очекивати и примамљив за живот многима, ипак је положај Срба у њему угрожен како социјално, тако и политчки, културно и на сваки други начин. Због тога су повратничке, али и породице које су одлучиле да овдје заснују живот, са много дјеце, заиста прави драгуљи.

У овој нашој првој радној посјети одлучили смо се да обиђемо двије породице и то породице Добранић и Бован, а сигурно је да ћемо у наредном периоду наше акције интензивирати што је могуће више. А ове вриједне и радне породице за помоћ су нам тражили радне машине и алате како би могли лакше да зарађују за своје породице. Посматрајући дубље њихове изражене жеље, можемо много да закључимо о карактеру и начину живота ових породица, али и њиховом погледу на будућност и на будућност њихове дјеце.

Породица Добранић се скрасила и купила кућу у насељу Лакшевине. Мало по мало успјели су некако да руинирану кућу коју су купили реновирају и доведу у ред. Родитељи Јадранко и Биљана  млади су се узели и почели да заснивају породицу и изродили три сина: Матеј (8), Лука (4) и Стефан (3). Јадранко ради у једној фабрици намјештаја, а након посла у кући такође производи намјештај чиме остварује додатне приходе. Од гараже је направио малу радионицу, а наша организација намјерава да ту радионицу унаприједи куповином једне кантарице и хексарице, те додатног алата, чиме ћемо значајно олакшати сам посао оцу Јадранку.

Друга породица коју посјећујемо у Мостару је породица Бован. Бовани живе у насељу Врапчићи, а отац Милош и мајка Бојана имају четворо дјеце: Уна (12), Весна (10), Марко (6) и Маријана (2). Са њима заједно у домаћинству живи још и Милошова мајка Весна. Отац породице је скоро читав живот у послу са дрвима, стога и не чуди да је одговор који смо добили на питање „На који начин можемо најбоље да помогнемо?” био трактор. Бовани су успјели својим радом да среде кућу у којој живе и даље им предстоји борба за њихову дјецу.

А борба је ријеч која најбоље описује животе породица које смо посјетили током јесењих дана у Федерацији БиХ, а борци је заједнички именитељ који бисмо могли извући за све њих. Борба за своју дјецу, за своју породицу, за бољи живот, достојанство, што у кончини и чини борбу за свој народ. Не би се ту имало шта ни додати ни одузети. Помозимо им!