Срби за Србе у посети Скадру
Сачекавши аутобус београдске „Ластe“ у Подгорици екипа од 20-ак путника на челу са предсједником ХО „Стара Рашка“ госп. Војином Вучићевићем је 25. октобра кренула пут старе срспке и зетске престонице Скадра. Стигли смо до граничног прелаза републике Албаније гдје нас је чекао госп. Павле Брајовић, предсједник Удружења Срба и Црногораца у Албанији и наставили смо пут.
Кад смо стигли у Скадар то вече изашли смо у строги центар Скадра испред канцеларије удружења Срба и Црногораца (слика 1 и 2) и упознали се са члановима и активистима тог удружења (слика 3) госпођице Мандић и Османагић као и господин Ђоковић који је током наше посјете Албанији био један од људи који су се највише бринули да нам боравак у Албанији буде угодан и највишем нивоу. Ту су били и госп. Гано Мучић (слика 4) и радник те организације, млади господин Зоран Лековић (слика 5). На сликама 6 и 7 имате наше заједничке слике.
Сам наш долазак и улазак у канцеларије изазвао је заиста дирљиве тренутке код наших домаћина јер присуство Ластиног аутобуса са БГ таблицама је њима нешто неубичајено, поготово ако се налази у центру Скадра. Скоро свака друга особа или групица људи, било старих било младих када сам био поред аутобуса ме поздрављала на српском језику. Чујете их да причају албански а кад виде аутобус и нас око њега одмах чујете „како сте, шта се ради, добродошли“ а кад их питам одакле сте, мислећи да су из Бара, Подгорице или негде из Србије они ми кажу, ту смо из Скадра, ту смо рођени и ту живимо! Ето, видите, како можете да чујете течан српски језик у Скадру.
Наравно према проценама људи из удружења Срба и Црногораца, у Скадсркој регији и северној Албанији живи преко 35.000 Срба и што је веома чудно за наше услове све три вјероисповјести, православне, римокатоличке и исламске, који су веома солидарни у одбрани своје традиције и својег језика.
Канцеларије удружења су приказале велики ентузијазам њених радника и чланова и што можете виђети на сликама (слика 8 и 9). Након доласка свих релеватних фактора, чланова удружења Срба и Црногораца и сабрања чланова управног и надзорног одбора хум. орг. Старе Рашке отпочео је по много чему историјски сусрет двије братске организације коме сам и ја присуствоваои дао свој мали допринос базирујаћи се на кратком осврту о значају сарадње ове две организације, укупној вредности која она даје, као и пар ствари око тога да ће наши момци да воде својим кућама честите ђевојке, које живе на селу, чувају стоку, раде сеоске послове и патријархално су васпитане а изнад свега највише поштују и одани су породици, било породици из које потичу било породици у коју улазе као будућа домаћица, жена и мајка. (слика 10 до слике 17).
Нормално, све ово није било могуће доживети без присуства двије особе, особе које су схватиле да својим активностима могу обновити многе старе везе, које ће донијети напредак цјелокупном српском роду. Госп. Вучићевић и Госп. Брајовић ( слике 18-23) су овим чином успоставили прави контакт матице Србије са Србима све три вјере у окружењу. Наравно, мало ће Вам чудно бити ово што сам рекао све три вјере, али ништа Вам чудно бити неће ако Вам кажем да су припадници исламске вјероисповјести у Скадру највећи поборници очувања српског језика и да се они осјећају као Срби у правом смислу те ријечи. Као и припадници римокатоличке вјероисповјести, који су некад били православни али су њихови преци мјењали вјеру а не нацију. Да то има истина, довољно сведоче ове слике (24-28) гђе су биле присутне двије жене које су удале своје ћерке у Рашку област. И то не по једну него по двије и које су изузетно задовољне њиховим да кажем статусом а прије свега односом хум. орг. Стара Рашка и према тим браковима и подршком коју они према њима пружају у сарадњи са удружењем Срба и Црногораца из Скадра.
Те вечери од стране госп. Вучићевића чуле су се ствари које су оставиле заиста јак утисак на људе присутне из Албаније а које ће се сутра дан приликом посјете једног села Љеросе у општини Шаља подно Проклетија одакле има доста српских снајки и потврдити. Након овог дирљивог сусрета отишли смо у један локал који се налази изнад канцеларија удружења и гђе је настављено наше дружење. (слике 29-33) да бисмо после оставили наше ствари у локалном хотелу и кренули на заједничку вечеру у један стари ресторан у ком је атмосфера била изванредна. (34-44). После ове предивне вечери гђе је пола времена било као у Скадарлији а пола као у Гучи отишли смо у хотел на спавање. Вече је било као нека реинкарнација српске музике и кола у Скадру.
Следеће јутро смо се отиснули у правцу сјевера Албаније, 100 километара сјеверно од Скадра од чега је 25 километара било асфалта а остатак чист макадам. Ишли су у село Нерљуса општине Шаља, племена Дукађиснкога, од Леке Дукађина, рода Бијелог Павла од којег су данашњи Бјелопавлићи у Црној Гори, а таман је са нама био и један од Бјелопавлића госп. Томислав Секулић директор омладинске задруге Београд. Кад смо прошли асфалтирани дио пута пели смо се уз Проклетије којима боље име нијесу ни могли дати. Најдивљија природа, голи крш или ако ћете камен.
Био сам у комбију па нисам могао да ухватим пар слика, гђе ђевојка са изгледом као манекенка, чува козе са пушком у руци, помислих да је нека скривена камера али срећом то је кратко трајало јер сам већ одавно био свјестан да горе живе Горске Виле које ће полако све за наше момке доћи у Рашку област. Дио утиска можда ће Вам пренијети ове слике са напоменом да су се тим путем кретале и помоћне јединице Србске војске приликом повлачења преко Албаније за Крф. (слике од 45- 55) и могу Вам рећи да Проклетије нијесу могле добити погодније име. Или се Бог шалио или је ово заиста неко проклео. Само се врх планине као купа у песку поставио на гребену и ту стоји сам, поносан.
Полако смо ишли уз пар пауза и прошли село Тета и дошли у село Нерљуса одакле је пар ђевојака пошло за Рашку област. Ту нас је домаћин из породице Ника дочекао са својом ракијом и својим домаћим црним вином и ручком од свога јагњета и риба из планинских потока, речном пастрмком. Органска храна у потпуности. Преко ових слика виђећете бар дио свега тога. (58-61) али најважнија и по мени најбоља која се током наше посјете могла десити и о којој сам ја лично сањао је догађај и виђење који се десио испред куће нашег домаћина, гђе су били присутни председник општине Шаља, велике општине јер има много села подно Проклетија, још један стари господин из тог краја чије присуство и реакција госп. Вучићевића поставила српску част и достојнство на највећи могући ниво код тог народа.
Први догађај је везан за старог господина који је удао ћерку у Рашку област а чији је зет преминуо и упитао је какав ће бити сад живот нејгове ћерке. Госп. Вучићевић је ту рекао пред свима да ће се свим могућим силама борити да јој помогне у овом тужном тренутку као и њену сестру која је исто у Рашку област удата и да стари господин нема да брине о њиховим животима. Овај догађај показао је да ми Срби имамо у себи оно наше старо патријархално понашање које се одржало код људи чији смо гости били а који то поштују више од свог живота. Ђелић тога можете виђети на овој слици бр. 62 гђе су само друге ођеће у питању а људи исти, као прије 100, 200 година, разговори и ријечи и сва атмосфера.
Након овог вјећања испред куће домаћина, отишли су предсједник општине Шаља, госп. Вучићевић, госп. Брајовић као и новинар РТС програм за Дијаспору Госп. Мг. Гордан Ранитовић на таван те куће, тј. у кулу на снимање и интервју, који је према последњим информацијама, иако још ни снимак нисам видио али ријечи чуо иако их нисам слушао, дао племену Дукађинском Шаљске општине и Скадра гаранцију и ријеч или „бесу“ да ће свака ђевојка испрошена, без бојазни тамо одлазити уз највеће поштовање и да ће много ђевојака тамо поћи и да ће се много бракова склопити. Том чину ипак је морала претходити велика пожртвованост хуманитарне организације „Стара Рашка“ и удружења Срба и Црногораца „Морача – Розафа“ који су се нашли у Скадру, домаћински били дочекани и испраћени, отишли 100 километара пут дивљих Проклетија, виђели дивљу љепоту те природе и својим понашањем оставили утисак озбиљних и честитих људи.
При крају посјете том домаћинству а још током ручка ђевојка која нас је служила а која на слици бр. 58 окреће јагње, испрошена је једног младића из Нове Вароши али пошто Ваш представник није папарацо идентитет тог срећника нећемо откривати јер Вашем представнику се срце налази на Бановом Брду иако сам у Бару. Да дајем неки закључак, још не могу, јер сам још под утисцима а да предскажем неке ствари, то могу. Скоро пола милиона ђевојака је више него мушкараца у Албанији. То је доста изражено на сјеверу Албаније гђе има доста и католика и православних, стим што су ови католици до прије 100 година били православни и одлично знају своје поријекло.
Овим путем нећу да позивам никог, већ да кажем Србима нежењама и свим онима који нас прате на овај сајт а поготово српкињама ђевојкама које бјеже са села, да се ови људи требају обићи, да се ђевојка проси пред њеним родитељима и да те ђевојке, које живе у тим селима, патријархално васпитане, траже свога изабраника међу вриједним момцима, који ће се посвијетити своме имању и својој породици а које су изузезтно скромне, толико да Вам све ово могу потврдити момци ожењени тим ђевојкама по Рашкој области а којих ће бити још више.
