Срцем на свом прагу – посјета породици Матић из Купреса

На Купрешкој висоравни, на граници историје и вјетра, на граници Републике Српске, на тешкој и хладној, али нашој земљи, живи породица Матић. Отац Милош, мајка Ана и њихово четворо дјеце: Кристина (16), Далибор (12), Виктор (9) и Маријана (6). Смјештени у селу Мрђановци, који територијално припадају општини Купрес Република Српска окружени планинским вјетровима и планинском тишином, живе свој живот достојанствено и тихо, онако како су то генерације прије њих чиниле.

Купрес, висораван у срцу Балкана, некада је био географски мост између Ливна и Бугојна, али за српски народ увијек је представљао много више. То је мјесто гдје се бранило огњиште. У Првом свјетском рату, у Другом, па и у посљедњем отаџбинском рату, Купрешка висораван није била само терен. Била је симбол отпора и вјере у опстанак. Данас, када пушке ћуте, али хладноћа, изолација и тешка економска ситуација говоре гласно, српски народ на Купресу и даље стоји као чувар границе. Границе душе, земље и идентитета.

У том духу, Матићи не траже милостињу. Они траже прилику. Милош и Ана нису запослени у класичном смислу те ријечи, али сваки дан зарађују свој хљеб борећи се са природом. Баве се сточарством и пољопривредом. У домаћинству се налазе краве, јунице, козе, свиње и кокоши. Оно што они траже није пуки комфор, већ услови да прошире стадо, да остану и опстану и да одгоје своју дјецу у здравом духу и на здравој земљи.

„Скоро сваке зиме останемо заробљени у кући по двадесет дана. Снијега буде и преко два метра. Али ми нећемо да идемо. Ово је наш дом”, каже Милош, гледајући ка старом купрешком гробљу гдје почивају његови преци.

У разговору са породицом, изражена је жеља за изградњом штале, која би омогућила значајно проширење сточног фонда и економску одрживост породице. Услови у којима живе су скромни, али оно што посједују — љубав, слогу, вјеру и истрајност — чини их богатим на начин који се данас ријетко среће.

Природа на Купресу је прелијепа, али и немилосрдна. Љето је кратко, зима дуга, а свако јутро доноси нову борбу. Ипак, у тим суровим условима живи једна тиха, али несломљена снага српског народа. Снага која не иде на телевизију, која не тражи аплауз, већ само прилику да остане. Да траје. Да сачува огњиште и дјецу.

Хуманитарна организација Срби за Србе позива све донаторе и пријатеље организације да се укључе у акцију помоћи овој храброј породици. Изградњом штале не подижемо само зграду већ учвршћујемо темеље живота једне породице и снажимо присуство српског народа тамо гдје је оно најтеже очувати, а од највеће важности. На самој граници!