Све мање беба се рађа у Србији
Жене у Србији и даље рађају мање од двоје деце, а све више је оних које никада нису рађале, показују подаци пописа. Искуства родитеља показују да се мајке које прво дете добију после тридесете теже одлуче за нову трудноћу. Просек рађања у Србији на критичном нивоу, каже демограф Владимир Никитовић. Подаци пописа становништва показују да жене у Србији и даље рађају мање од двоје деце, а да је све више оних које никада нису рађалем као и оних које се све касније одлучују за прву трудноћу. Проблем недовољног рађања види се у природном прираштају, који је годинама негативан. У 2011. години становништво Србије се смањило за 37 хиљада. Годину дана раније, тај број је био мањи за неколико хиљада.
Статистика показује да проблем недовољног рађања у Србији траје више од пола века. Тако, свака четврта жена никада није рађала, а петина женске популације одлучи се да роди једно дете.
Двоје деце има 42 одсто жена, док три детета има свака дванаеста. Само два одсто жена има четворо деце, а оних са петоро је два пута мање.
„Број жена које су рађале и релативно и апослутно је смањен, али највећи пад бележимо код жена које су родиле петоро и више деце, више од 40 процената. Велико смањење бележимо код жена које су родиле четворо деце, нешто више од 20 процената“, каже Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику.
Жене рађају све старије, у просеку са 28 година. Искуства родитеља показују да се оне мајке које први пут добију дете после тридесете, теже одлучују на нову трудноћу.
„Бојим се да се без неких системских мера, које би представљале подршку будућим мајкама и мајкама са децом, у смислу олакшавања свакодневног живота и могућности да ускладе рад и родитељство, ми нећемо имати никакав помак“, рекла је Бојана Селаковић из удружења „Родитељ“.
Жене највише рађају у Тутину, Сјеници и Новом Пазару, а најмање у Књажевцу, Неготину и Београду, тачније у општинама Стари Град, Врачар и Савски Венац.
„Двоје деце, то је проста логика, што је дугорочно довољно да би једна популација опстала, ако немате других утицаја. Ми смо, ако гледамо ту текућу статистику, значи просек рађања свих генерација у једној години, на нивоу 1,5 што се сматра критичним нивоом испод кога је тешко опоравити се и достићи тај просек од двоје који је неопходан“, објашњава демограф Владимир Никитовић.
У Србији највише рађају Ромкиње, у просеку три детета. Више од двоје роде Бошњакиње, Муслиманке и Горанке. Са друге стране, нижа стопа рађања је код Словенки, Рускиња и Српкиња, које на свет не донесу ни двоје деце.
