СЗС на светој српској земљи
У суботу увече крећемо пут свете земље Косова и Метохије, У недељу стижемо на службу у манастир Дечане. После службе, доручка и кратког задржавања настављамо пут ка Ораховцу, можда и најтежем месту на свету за живот, где 350 Срба „живи“ окружено Албанцима, у сталном страху и са ограниченим простором за кретање. После тешких погледа албанског становништва док пролазимо кроз њихов део, у нашем гету нас сачекују радосна и насмејана лица људи који су срећни само зато што им је неко дошао у посету, да их обиђе и бар мало унесе радости у њихове животе.
После обиласка српског дела Ораховца и кратког задржавања код једног од мештана, крећемо пут манастира Зочиште где стижемо на вечерње бдење. У манастиру су била четири монаха који су служили службу уз светло две свеће, пошто струје није било! Пут настављамо према Великој Хочи где смо опет уз осмехе и одушевљење због доласка лепо угошћени! Ујутру крећемо пут манастира Девич где смо присуствовали прослави поводом славе манастира Јоаникије Девички. Пред крај пропутовања посетили смо и манастир Студеница и после два дана на Космету кренули назад у Београд пуни емоција, импресија и презадовољни оним што смо видели, чули и доживели!
Свети Јоаникије Девички (некада и Јанићије) је хришћански светитељ. Родом је Србин из Зете. Као младић обузет љубављу Христовом, оставио је своје дом и удаљио се у предео Ибра, у ушчеље Црне Ријеке, у тесну пештеру у којој се, по предању, пре њега подвизавао свети Петар Коришки. Међутим када се његова слава почела распростирати међу људима, он је одбегао у Дреницу, и сакрио се у густу шуму Девичку. Јоаникије је године провео ту у самоћи, у ћутању и у молитви. По предању кнез српски Ђурађ Бранковић довео му је своју полуделу ћерку, коју је овај светитељ исцелио. Из благодарности Ђурађ је подигао манастир на том месту, познат и данас под именом Девич. Ту почивају мошти светог Јоаникија за које хришћани верују да су чудотворне.
