СЗС у посети Рашкој Области

Последње недеље априла месеца 2012. године, активисти Хуманитарне Организације Срби за Србе спровели су хуманитарно-информаривну акцију на просторима Рашке области са два циља: први, да се упознају угрожене српске породице за које се већ дуже времена зна а које још нису добиле нашу помоћ и други, да се отпочне са пројектом изградње куће породици Баловић са Рогозне. Успешно изведеном акцијом оба циља су у потпуности испуњена а изведен је и конкретан план помоћи угроженим српским породицама у Рашкој области у наредних годину дана.

У петак 27. априла уз помоћ огранка из Новог Пазара обишли смо две породице. Прва је петочлана породица Славковић из села Пљевљани, надомак Новог Пазара. Глава породице је госпођа Анкица Славковић, која живи са своје троје деце Саром (3), Иваном (15), Иваном (20) и девером Драгошем. Породица Славковић до пре неколико месеци није спадала у угрожене породице којима је неопходна помоћ, међутим од Децембра њима се срушио цео свет. Најпре је преминула свекрва госпође Анкице, затим за месец дана њен супруг, па за месец дана девер. Стање породице је сада трагично. Драгош који је тежак инвалид (изгубио обе шаке због промрзлина у снегу) има минималну пензију а мала Сара скромни дечији додатак од 5.000 динара месечно. Породица сем тога обрађује малу башту и то су њихове тренутне могућности.

Да ствар буде још гора недавна оштра зима скроз је уништила пластеник у дворишту па је сада и питање да ли ће породица имати поврће које им је углавном чинило исхрану. У договору са породицом Славковић решено је да им се у најбржем могућем року обезбеди нови пластеник и неколико кокошака као прва помоћ, па да се на даље виде које су могућности за њихов опоравак.

У истом селу наилазимо на седмочлану породицу Сендрић. Миливоје и Анита имају петоро деце, Светлану (24), Мирјану (23), Милена (18), Немању (8) и Исидору (5). Породица Сендрић живи од дечијег додатка од 4.800 динара за 2 детета, бави се земљорадњом (пшеница) и поседује једну краву и десет кокошака.

У разговору сазнали смо да су породици потребне основне ствари за домаћинство (фрижидер и електрични шпорет) а такође да би добродошле и животиње за узгој (прасе а посебно крава).

СЗС и породица Сендрић

Након ноћења и литургије у Манастиру Сопоћани, у суботу 28. априла обишли смо и преостале породице. Прве две породице обишли смо захваљујући братству Манастира и игуману Теоктисту који их иначе помажу кад су у могућности. Обе породице живе у непосредној близини Манастира и није било тешко наћи их.

Манастир Сопоћани

Четворочлана породица Милошевић налази се у селу Дољани. Отац и син надниче у Београду док су мајка Гордана и кћи Јелка (23) на имању. Јелка, којој су установили тумор на мозгу је оперисана, али су остале последице, тако да о њој бригу води мајка. Живе од 9.000 динара социјалне помоћи и онога што им јача половина породице нередовно шаље. Нешто хране извуку и из скромне баште. Помоћ која би могла да дође у обзир овој породици огледа се у покућству (покварен им је фрижидер и имају јако лоше кревете) и живини за узгој (потребно око 30 кокошака).

Кућа породице Милошевић

На десетак километара од Манастира Сопоћани, у Себечеву, живи сиромашна породица Илић. У једнособној баскији (кућа од прућа и блата, око 25 квадрата) живе два студента, средњошколац, отац, мајка и баба. Породицу чине Стојана, Вита и Славо и троје деце Младен (24), Слађан (22) и Драган (17). Отац и мајка надниче и јако мало зарађују па је то недовољно за живот ове породице која свој спас тражи у помоћи Манастира. Кућа је јако трошна и оронула, немају купатило, кревети су лоши, покућство скоро па не постоји. Од животиња породица располаже са неколико коза и једном кравом. Једина је српска породица у ширем окружењу.

Деца су била добри ученици док су имали могућности да се школују, а сада су препуштена сиромаштву и њихова будућност је неизвесна. Посебно је проблем са најстаријим Младеном који је психички оболео и нервно комплетно нестабилан. Лечи се у Краљеву, до сада је био три пута на лечењу. Слађан је студент четврте године економског факултета у Новом Пазару. Он од куће иде пешке, зато што нема новца за пут. Мајка је радила у фабрици обуће, предузеће је одавно пропало и није успела ништа извући као социјални програм. Отац, је психички видно лабилан. Ментално најстабилнија је баба, која је дефинитивно стуб породице. Решење њихове ситуације је горући проблем и захтева доста планирања па се може слободно подвести под пројекат. У сваком случају мораће се уложити доста труда како би ова породица некако стала на ноге.

Услови у којима живи породица Илић

Након два сата вожње стижемо до шесточлане породице Баловић и села Рајетиће. Не губећи време одмах крећемо у конкретан договор око изградње куће. Тихомир Баловић, глава породице, довео је мајстора и помоћника, као и човека који би требало да уведе воду. Господин Радош Сендрић из Новог Пазара, пријатељ организације, преузео је на себе сву организацију око пројекта на чему му се најиксреније захваљујемо.

СЗС са породицом Баловић

СЗС са породицом Баловић

Састављамо полако списак потебног материјала за кућу, договарамо се око радне снаге и почиње се са копањем темеља. У наредних неколико недеља требало би да се дотера материјал, излије плоча и полако да крену да се дижу зидови.

Договор око изградње куће породици Баловић

Равњање земље за постављање темеља

Равњање земље за постављање темеља

Спона између нас као финансијера и мајстора као извођача биће управо господин Радош. Морамо и да се захвалимо господину Сулејману, који је о свом трошку довео багер, изравно терен, поставио темеље и тиме оставио један итекако снажан и позитиван утисак на све нас. Време смо искористили и за мало дружења са породицом, а потом се упутили пут Голије.

Стари знанци, седмочлана породица Коматина , из села Радаљица, прва је наша станица на Голији.

СЗС и породица Коматина

Породица је већ помагана у неколико наврата (храна, купатило, животиње за узгој) а сада је горуће питање њихова штала. Оштра зима срушила је кров на штали па је за њихову егзистенцију од велике важности да се иста до јесени оспособи. Договорено је да им се обезбеди материјал за поправку штале и евентуално још нека животиња а потом би породица била у могућности да се, бавећи се сточарством и земљорадњом, финансијски и животно стабилизује, што нам увек и јесте примарни циљ.

Последња породица коју смо успели да обиђемо јесте породица Милојице Шарца у селу Дојиновиће, на скроз супротном крају Голије. Сат времена тумбања по брдима и чукама на крају се исплатило и успели смо поново да стигнемо до Шараца. Шарци су иначе већ једном симболично помогнути пре неколико година, а пратећи развој њихове ситуације закључак је да им је овога пута потребна много озбиљнија помоћ. Отац Милојица је удовац, и има петоро деце: Родољуб (31), Мирољуб (28), Милица (22), Миланка (17) и Милка (17). Сва деца су здрава изузев Миланке која је слабовида и болује од епилепсије.

Милојица Шарац

Породица је вредна, прима 7.000 динара месечно додатак, има леп сточни фонд од око 50 оваца и 2 краве, но и поред тога њихов живот је изразито тежак. Пре свега покућство породице је оскудно, кревети су оронули, недостаје им електрични шпорет. Кућа им се састоји из два дела, новог и старог. У старом делу куће где се налазе спаваће собе плафон, направљен од блата и прућа, прети да се уруши. У кућу није уведена вода и у њој нема купатила. Од свега наведеног приоритет би био да се стари део куће тотално реконструише, да се уведе вода и породица Шарац помогне са још пар животиња, а онда да се Шарци сами потруде да умножавањем свог сточног фонда обезбеде себи бољи живот.

Спаваћа соба породице Шарац

Од осталих активности организације ваља истаћи да је за 3 дана остварена и ојачана сарадња са братством манастира Ђурђеви Ступови, Сопоћани и Црна Река, да је симболично помогнуто у изградњи спортског терена у Дежеви, као и да је на истом месту такође подржан локални фудбалски турнир.