У новембарско-децембарској акцији у Крајини помогнуто 12 породица
Хуманитарна организација Срби за Србе крајем новембра и почетком децембра уз помоћ донатора, пријатеља организације и свештенства СПЦ-а спровела је у дело још једну акцију помоћи на просторима Далмације, Лике, Кордуна, Баније и западног Срема. Ове јесени посетили смо и помогли 12 породица са укупно 18.285 евра.
Јесењу акцију на просторима Крајине започели смо посетом музеју и споменику логора у Јасеновцу, месту где је у периоду од 1941. до 1945. године страдало више стотина хиљада српских душа. Након одавања поште страдалима посећујемо и Манастир Јасеновац.
У послеподневним часовима стижемо до Книна и Далмације и одмах обилазимо три породице.
Прво смо обишли породицу Млинаревић из Книна. Отац Предраг и мајка Жељана подижу два дивна сина, Павла (6) и Дамјана (2). Њима смо обезбедили грађевински материјал у вредности од 1.500 евра. Стиродур, ламинат, гипсане плоче, врата, електро материјал, стаклену вуну и остало искористиће како би уредили простор у ком ће живети.
Породицу Милак која је такође из Книна помогли смо набавком столарије за кућу у којој живе тако да овој великој породици зима и бура неће улазити у дом. Борислав и Ненада и њихово четворо деце – Лука (11), Лана (8), Ема (4) и Никола (1) имаће топлије зиме након што су им на кући замењени прозори и врата. Вредност столарије је 2.025 евра.
Последња породица коју обилазимо првог дана је из Врбника који се налази одмах до Книна. Илију Вукадина смо помогли куповином двостубне дизалице која је коштала 1.500 евра, он је аутомеханичар и има своју радњу, а иако је посета била у вечерњим сатима Илију смо затекли у послу. Илија са супругом Биљаном има две ћеркице, старију Ању (6) и млађу Александру (4). Он се са својом породицом међу првима вратио на ове просторе већ 1997. године и у основној школи је, како нам је навео, током седмог и осмог разреда био једини Србин у одељењу. Дизалица ће му много олакшати и убрзати рад пошто више неће морати сваки час да улази и излази из канала приликом поправке аутомобила.
Другог дана се упућујемо из Кистања ка Обровцу, тачније Голубићу Обровачком, пролазимо прелепим али пустим пределима на којим више нема народа, трагови рата су и даље присутни и након 25 година.
Након нешто више од сат времена вожње стижемо код породице Веселиновић у Голубић. Тамо затичемо Милана и Слободанку и њихово двоје деце, старију Машу (5) која нам је показала како уме да јаше свог коњића, а свe време око ње је био и њен брат Урош (1) који је и сам покушао да демонстрира своје умеће на играчки за љуљање. Живе са баком и са Милановим братом. Стеона крава коју смо им купили за 1.400 евра се отелила и сада поред краве Шаре имају и теле Рока како су га назвали најмлађи укућани. Након фотографисања поздрављамо се са породицом и настављамо даље.
Враћамо се ка Кистању и скрећемо ка мору, пролазимо Ђеврске и стижемо у Брибир код породице Милошевић. Отац породице се бави браваријом, стога смо овој породици обезбедили 1.800 евра уз помоћ којих су купили тестеру за метал и лист тестере која ће му доста олакшати посао. Поред браварског посла Мирослав са супругом Бранком и синовима Ником (11) и Филипом (5) има масленике, који су добрим делом страдали у пожарима пре неколико година па је производња уља знатно мања него пре и засаде бадема па део прихода тако обезбеђују. Након што смо почашћени карамелизованим, сланим и свежим бадемима, које смо сви имали први пут прилику да пробамо, опраштамо се од сјајне породице Милошевић.
Трећа породица коју смо посетили и помогли другог дана се налази у Ђеврскама. Лежајић Маринко и Здравка имају сина Луку (8) и ћерку Нику (6). Ову вредну породицу обрадовали смо са половним трактором, популарним Томом Винковићем, поред трактора узете су и прикључне машине са којима ће лакше обрађивати земљу. Укупна вредност помоћи је 2.000 евра.
Породицу Шоргић из Кистања помогли смо куповином намештаја и беле технике. Милорада и Милену и њихове ћерке – Андреу (24), Александру (18), Мирјану (15) и Ивану (14) смо већ помагали, а овог пута смо им обезбедили кухињске елементе, сто са четри столице, комбиновани фрижидер и електрични шпорет које ће да искористе за опремање стана у Книну који су добили као стамбено збрињавање пошто су до сада живели у кући од рођака, а уједно ће девојкама бити олакшано школовање и запослење у већем месту. Вредност покућства је 1.200 евра.
Посете другог дана завршавамо код породице Безбрадица у Кистању. Никола који ради при Манастиру Крка и супруга Маја имају два сина, старијег Михајла (19) и млађег Ђорђа (15) који је један од 32 ђака Богословије у Крки колико их се тенутно ту школује. Вредност помоћи је 2.000 евра, а огледала се у грађевинском материјалу и санитаријама за купатило, тримеру за косу, моторној тестери, бушилици, прскалици за виноград, угаоној гарнитури за дневну собу, комода и нешто мало посуђа.
Трећег дана, након литургије у Манастиру Свете Недеље у Оћестову крећемо ка кући и при повратку посећујемо остале породице којима смо обезбедили помоћ ове јесени.
У близини Коренице посећујемо Дарка и Сњежану Бубањ који су пре шест месеци добили бебу Милоша. Дарко који је поред одличне понуде да живот настави у Канади, где га је чекао сигуран посао и сигурно боља будућност за породицу, одлучио је да обнови ђедову кућу и остане на породичном огњишту. Пошто у засеоку нема струје приморани су да кућицу, која делује као да је са најлепших разгледница, снабдевају струјом из батерија које пуне преко мале ветрењаче и соларних панела, а у случајевима кад баш зашкрипи потпомогну се агрегатом. Преко зиме када има мање сунчеве светлости и мањка ветра знају да остану без струје па смо им стога хитно обезбедили десетак дана након наше првобитне посете четири соларна панела и две батерије, гел акумулаторе, за складиштење струје како би им обезбедили сигурније снабдевање, а у вредности од 1.000 евра. У првој тури приликом наше посете испоручена им је дрвена грађа којом ће вредни Дарко да направи шталу како би могли да држе нешто животиња. Породици Бубањ узели смо још и моторну тестеру, а вредност првог дела помоћи овој породици је 1.540 евра.
Помогнуте су још три породице, а које нисмо лично посетили овог пута. На подручју Баније код Двора на Уни, помоћ је стигла до породице Стојаковић, коју чине родитељи Љубомир и Сњежана и њихов син Ђорђе (8). Њима је обезбеђена прикључна прскалица за трактор у вредности од 820 евра.
На Кордуну скромно је помогнута породица Пеурача, која живи на Подгорју Крњачком. Помоћ за ову породицу са троје деце Данијел (8), Нермин (6) и Сара (4) огледала се у набавци једне веш машине. Вредност помоћи износи 400 евра.
Последња помогнута породица у овој јесењој акцији, била је породица Зарић Зарета самохраног оца из села Габош у Западном Срему. Заре има два одрасла сина, Синишу (24) и Недељка (34). Синиша нажалост има одређених психичких проблема, па није у могућности да нађе запослење. Породица Зарић живи у заиста лошим условима, а спољни зид куће је малтене пред урушавањем. Из тог разлога обезбеђен је материјал за санацију у вредности од 1.100 евра. Да је реч о заиста честитој породици, која живи у катастрофалним условима и да им је преко потребна помоћ, на делу су показале њихове комшије, које су одлучиле да приону на посао и да одраде сами грађевинске радове на спољашњем зиду. Како је преостало новца због доброчинства Зарићевих комшија, поред грађевинског материјала купљен је и део материјала за санацију купатила. Све у свему, једна лепа заједничка акција за ову напаћену породицу.
Надамо се да ће испоручена помоћ бити на корист наших породица који још опстају на опустелим подручјима на којима су Срби били већина вековима уназад, а након ратова деведесетих година били приморани да напусте вековна огњишта и да се распу по целом свету. Хуманитарна организација Срби за Србе већ годинама уз помоћ донатора, пријатеља организације и свештенства СПЦ-а, којима и овај пут дугујемо захвалност за помоћ у спровођењу ове акције, подржава и помаже породице које одлуче да се врате, да остану и опстану на простору некадашње Крајине и надамо се да ћемо наставити то да чинимо и у годинама које су пред нама, као и да ће се све већи број породица одлучити на повратак својим кућама.