У посети Туфегџићима код Мионице

Представници Хуманитарне организације Срби за Србе посетили су почетком марта породицу Туфегџић у селу Маљевић крај Мионице. Мајка Љубица живи са шесторо деце и са великим болом и трагедијом која је задесила ову велику породицу - у само шест месеци трагично су изгубили оца и најстаријег брата... 11 деце је донедавно живело у великој слози и љубави, са доста проблема, али и доста снаге да их решавају. Три кћери су се удале, а онда их је заувек променила несрећна смрта оца и погибија брата... Сада, самохрана мајка Љубица живи са Марком (22), Миленом (20), Живком (19), Милошем (16), Милованом (15) и најмлађим Бојаном (8). Најстарији син Александар (27) живи и ради у Мионици и помаже мајци много слањем новца и на сваки други начин.

Марко, Милован, Mилена и Бојан Туфегџић испред старе штале

Остала деца су такође веома вредна. Од детињства су окренута пољопривреди и стоци и права су сеоска деца - здрава, вредна, окретна, способна. Сви у кући Туфегџића раде и надниче, а мали Бојан је школарац, али опет, стиже и да помаже. Кућа је у њиховом власништву и један мали комад земље око куће, али имају и седам ари стричеве земље коју обрађују, као и леп воћњак, који им је такође уступио добри стриц.

Поред свега овога имају и десет ари шуме у коју одлазе по дрва, и која им доста значи. Ко жели да ради - и то све му је мало. Где има добре воље, увек има доста посла. Баш тако је код Туфегџића. И поред свих невоља и несрећа, успели су да остану на ногама и наставе да се боре за боље сутра. Иако им нико никада није помагао, чак су и одбијени за социјалну помоћ, немају никакве кредите ни дуговања, и имају чак седам коза и три свиње!

Раде и не одустају - желе да им помгонемо сређивањем штале и сеника, који су у веома лошем стању, потребна им је крава, још коза, генерално повећање сточног фонда, кокошке, фреза, моторна тестера...

Све што добије ова породица ће да удесетостручи! Златне руке имају Туфегџићи, хајде да им заједно помогнемо и да их охрабримо и покажемо и докажемо да нису сами, и да могу, полако, да се враћају нормалном животу, и да почну да живе у нади.