Удружимо се како би помогли породици Коцић из Бачке Тополе!
Поучени дугогодишњим искуством, можемо рећи да се при првом контакту са породицом итекако осећа љубав и заједништво, уколико је наравно има. Поред тога, када се и дода мајчинска љубав која је неизмерна и безусловна добијамо истинску дефиницију породице. Један од таквих светлих примера је породица Коцић која живи у Бачкој Тополи.
Ова вредна и пожртвована породица броји четворо деце: Миљану (8), Владимира (7), Ивану (4) и Страхињу (2) о којима се брину њихови родитељи мајка Антонија са својим супругом Урошем. Поред њих, мајка има и ћерку из првог брака Марију (11) која тренутно живи у Новом Саду.
„Обраћала сам се и општини и социјалном. Све са причом видећемо шта можемо да урадимо, али на крају ништа.” – почиње разговор мајка Антонија, са којом смо овај пут разговарали, јер је отац Урош био на послу. Иначе, поред Урошеве плате која већином оде на кредит, ова породица прима само дечији додатак. „Зима је, школа је, не можемо све. Њему кад скину кредит он остане са неких 20 хиљада динара. Мени кад скину родитељски кредит остане ми 18 хиљада динара. Са 30 и нешто хиљада ја не могу ништа да урадим.” – детаљно нам објашњава Антонија њихову месечну борбу са финансијама.
И поред креативних цртежа који красе зидове соба, а чији је аутор Владимир (7), ипак не можемо да се отиснемо утиску (не)услова у којима живи породица Коцић. Сређивали су колико су могли, успели некако да уграде ПВЦ столарију и ламинат, коју су добили као донацију од државе, али услед великих трошкова нису могли даље. Услед несређених просторија, фасаде, крова, највећи проблем како кажу им је купатило и кухиња.
„Највише би волела да се реновира кухиња и купатило због деце” – додаје скромно Антонија.
Велики крст носи породица Коцић, поготово мајка Антонија која поред свакодневне бриге о егзистенцији брине и о свом нарушеном здрављу. Наиме, услед чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, Антонија је од скора добила и тумор на желуцу. Али, и поред свих проблема, током наше посете она није скидала осмех са лица. Морамо да напоменемо да је Антонија иначе из хранитељске породице, па вероватно отуда и тако чврста воља и енергија која се не среће често.
„Ми смо хтели у купатилу да нам буде топлије када се купамо, да свако има своју собу и да буде лепше него сад.” – као да су данима смишљали своје жеље, дечица су нам скромно и недвосмислено рекла шта би највише волели да добију.
Чули смо јасно шта су нам поручила дечица, а поред тога породица има и своју башту коју обрађује за своје потребе. Ту су и две свиње, а видимо да би се сигурно и озбиљније мало бавили привредом уколико им услови то дозволе. Како каже Антонија: „Хтели смо да држимо кокице, али нисмо имали услова за тако нешто.”
Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију прикупљања помоћи за породицу Коцић из Бачке Тополе. Да удруженим снагама испунимо жеље ове скромне дечице, а оцу Урошу и мајци Антонији решимо мноштво брига са којима се свакодневно сусрећу!
