Васкршња СЗС акција у Крајини

У склопу нове Васкршње акције на подручју Српске Крајине под називом „За Васкрс Крајине“ представници ХО „Срби за Србе“ заједно са пријатељима посетили су тринаест угрожених породица са подручја Далмације и Лике. Акцији су се великодушно прикључили пријатељи из Грађанске иницијативе из Вуковара који су обезбедили више од 50 пакета играчака, слаткиша и школског прибора за Крајишку децу. Велику захвалност за помоћ у припреми и каснијој реализацији целе акције дугујемо братству манастира Крка, као и свештенству Далматинске и Горњо-Карловачке Епархије.

Морамо истаћи да смо овом приликом били гости и Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Г. Фотија, који је пружио свесрдну подршку активностима организације. Планирана средства за спровођење ове акције износе близу 14.000 евра. Поред главног дела помоћи, свакој од породица уручена је освећена икона Св. Саве – дар пријатеља „Међународног јавног фонда јединства православних народа“ као и неколико књига православне литературе. Помоћ која је и која ће бити испоручена у наредних неколико недеља је следећа:

Овце – 6 ком.
Крава + теле
Грађевински материјал
Три фрезе
Апарат за варење
Ситан алат
Шпорет на дрва
Замрзивач
Фрижидер
Ђубриво
Кревет на спрат – 3 ком.
Кревет обичан –10 ком.
Орман двокрилни – 3 ком.
Столице – 14 ком.
Душек – 16 ком.

Акцију која је трајала три дана, започињемо посетом у Доњој Суваји (Лика), трочланој повратничкој породици Радета Богуновића. Породица се одлучила пре пола године на повратак у своје село, где ће покушати узгојем стоке да створи боље услове за опстанак под тешким животним условима које повратнички живот носи са собом. Наша организација им је помогла значајно у томе куповином шест оваца.

Главни део акције спроводимо у месту Кистање, тачније по околним селима где на бранику српства преживљавају српске породице као грађани другог реда. Осим егзистенцијалних проблема са којима се боре из дана у дан, додатну тензију прави група тзв. Јањеваца (Хрвата са Косова и Метохије), која је након прогона 1995. године плански насељена на то подручје. Светла тачка и друштвени, а првенствено духовни, центар Срба тог краја представља велика светиња из 14. века манастир Св. Архангела Михаила крај Крке. Братија манастира у ком је иначе једна од неколицине Богословија, својски се труди да помогне народу на све могуће начине. Манастир запошљава између 15 – 20 људи, којима је рад у манастиру једини извор прихода. Политичке партије у Срба очигледно болују од истих болести широм Балкана, а уверили смо се да је тако и у Хрватској. Гола борба за власт и сарадња са онима који су их пре нешто више од деценије протерали, док је повратнички народ на ивици егзистенције карактеришу српску свакодневницу и на том простору. Срећом по српски народ, манастир Крка са својом Богословијом поново живи пуним плућима, на општу радост и корист Срба тог краја.Прва породица коју обилазимо у том крају је породица Небојше и Сузане Штрбац и њихово четворо деце (Јелена 14, Милица 13, Лазар 11 и Марија 11). Породица Штрбац тренутно живи у кући својих рођака, док им је са друге стране у изградњи нова кућа од стране државе. Обзиром да ће се ускоро уселити у нову кућу, одлучено је да им се набаве два кревета и шест столица, као и апарат за варење како би Небојша имао прилику да од свог рада прехрањује породицу.Након Штрбаца долазимо до породице Шоргић, коју смо упознали пре три године приликом наше прве посете тим пределима. Мало тога се променило код ове породице од наше прошле посете. И даље живе у трошној кући без купатила, која чак није у њиховом власништву. Обзиром да имају четири девојчице (Андреја 16, Александра 12, Мирјана 10 и Ивана 9), решили смо да за њих набавимо четири столице, кревет на спрат и орман. Следећа породица коју обилазимо је породица Неђе и Милене Бјелановић и њихово троје дечице (Александар 6, Сара 4, Јована 2). Ова побожна породица, коју смо могли да видимо и на недељној служби у манастиру Крка покушава да оспособи један већи објекат за живот уз малу просторију у којој тренутно сви живе. Доградњом те просторије би се створили адекватни услови за живот ове храбре младе породице и њихове дечице. У наредном периоду доставиће се грађевински материјал у висини од око 2.200 евра, који ће у многоме помоћи да та дечица имају пристојне услове за одрастање.Пут нас даље води до породице Жељка и Радмиле Радић и њихово четворо деце (Стефан 12, Ивана 10, Сандра 4 и Ивона 1). Као и друге породице и породица Радић преживљава на социјалној помоћи. Да су велики борци, показује и чињеница да су изразили велику жељу за добијањем фрезе како би могли да обрађују имање које поседују. Нама ништа друго није преостало осим да се својски потрудимо да и за ову породицу обезбедимо фрезу. Обзиром да ову породицу чини и четворо малолетне дечице, осим фрезе у плану је и набавка кревета на спрат и једног ормана.Мала Ивона РадићНастављамо у истом темпу и до породице Тишма. Ову породицу чине родитељи Здравко и Мирјана и њихово четворо деце (Милан 24, Александра 21, Стеван 14, Љубомир 17). Као и породица Бјелановић и ова породица муку мучи са неадекватним простором у којима живи. Иако су деца одрасла, ова шесточлана породица живи у свега две просторије. Поред тога отац Здравко је тежак инвалид (нема ногу) што у многоме отежава већ тешку ситуацију. Иако је у таквом стању, Здравко је ведрог духа и не жали над својом судбином, већ успешно израђује разноразне предмете од дрвета, које понекад успе и да прода. Главни део помоћи за ову породицу ће бити набавка грађевинског материјала у висини од око 1.500 евра, за покривање плочом три недовршене просторије, која ће требати значајно да им побољша услове живота. Поред тога, глава породице Здравко нас је замолио за набавку алата за обраду дрвета, уз помоћ којих ће израђивати нове предмете од дрвета и тиме доносити додатне приходе својој намученој породици. Акцију на подручју Кистања завршавамо посетом породици Вељка и Сретане Вујасиновић. Породицу чине и њихова три сина (Стефан 20, Бранислав 14 и Чедомир 11). Тежак период адаптирања целе породице на повратничке услове је полако за њима, а да би комплетно оставили све недаће за собом и створили боље услове за будућност својих синова, замолили су нас за набавку фрезе како би обрађивали винограде које поседују. Поред тога обезбедићемо за Вујасиновиће и три кревета.Сутрадан акцију настављамо у Обровцу посетом осмочланој породици Тривуна и Радмиле Баљак, који имају шесторо малолетне деце (Петар 17, Бранко 15, Милана 13, Божидар 11, Биљана 10, Жељко 8), што је заиста редак случај у ионако већ разуђеној српској популацији на подручју Крајине. У забаченом селу крај Обровца у тешким условима живи ова многочлана породица. Цела делегација дечице нас је сачекала испред куће, одушевљена добијањем краве (1.000 евра) коју им је наша организација набавила. Све нас је обрадовала вест да се поменута крава отелила неколико дана по доласку, тако да је скромни сточни фонд ове породице значајно обогаћен. Велике наде ова породица полаже у добијену краву, која би требала да буде главни извор прехране млеком и млечним производима за бројну дечицу Баљак. Осим краве, планирано је да се за ову породицу ускоро достави и један замрзивач.Након тога продужавамо до Доњег Карина и до породице Ђуре Богуновића. Трагични услови живота у којима живи самохрани отац Ђуро са својих четворо малишана (Игор 9, Никола 8, Лидија 6, Матеј 5) подсетили су нас на услове под којима живе многе породице на Косову и Метохији. Оронула камена кућа, без купатила није једино што мучи ову породицу. Наиме, пре одређеног времена мајка и супруга је напустила своју породицу и оставила оца без прихода, да се брине сам о четворо малолетне деце. Животни услови, или боље рећи неуслови, које смо овде затекли су оставили убедљиво најјачи утисак на све нас. Ђура показује да га овакви животни услови ипак нису савладали до краја и замолио нас је за набавку фрезе како би обрађивао и нешто мало своје земље коју поседује, али у већој мери и земљу других породица у околини и на тај начин обезбеђивао кору хлеба за своју породицу. У најскоријем року ћемо се потрудити да обезбедимо адекватну фрезу за породицу Богуновић, како би сопственим радом Ђура успео да извуче своју породицу из економских тешкоћа у којој се налазе.Дом породице Богуновић из Доњег КаринаСЗС са породицом Богуновић Следећа породица коју обилазимо је породица Милана и Славице Вулетић из Куле Атлагића и њихово четворо деце (Милош 15, Младен 9, Николина 1 и Влада 3 месеца). У сличним условима живи и ова породица као и породица Богуновић. На сву срећу ситуација у овој породици је нешто боља јер су присутна оба родитеља, иако је Милан инвалид из претходног отаџбинског рата. За Милана и његову породицу обезбедићемо шпорет на дрва и четири столице, како би макар мало побољшали услове у којима преживљавају.Последње место у Далмацији које обилазимо током ове акције, јесте место Смилчић у ком смо посетили две породице. Прва породица је породица самохране мајке Весне Олујић, која живи са двоје деце (Василијом 12 и Маринком 10) у новом стану, који су добили у замену за спаљену кућу у месту ком су живели пре рата. Обзиром да је стан донекле намештен, за њих ће бити обезбеђен један комбиновани фрижидер. На препоруку локалног свештеника, уз помоћ ког смо и пронашли породице из ових крајева, долазимо и до друге јако специфичне породице из истог места, која није била у плану за помоћ. У питању је породица Шушак Тодора и Аните који имају двоје деце (Стефани 7 и Алекса 4). Ова породица је специфична по томе јер се недавно вратила на своје огњиште након деветогодишњег боравка у Америци. Из привидне социјалне и економске сигурности коју нуди Америка, одлучили су се за повратак на своје разрушено огњиште и у неизвесну будућност. Предузимљиви Тодор започео је узгој воћа, што би требало у скорије време да да велике резултате. Оно што смо сви заједно препознали код Тодора је знање, умеће и велика храброст. Поред свега овога, Тодор планира, а и дао је чврсто обећање да ће након што воће крене да даје своје плодове, упошљавати и доста наших људи из околних села на својим плантажама. Сходно свему изложеном, одлучено је да се за потребе развоја плантажа набави ђубриво. Овом посетом завршавамо обилазак породица на подручју Далмације. У повратку свраћамо до старих пријатеља у Кореницу (Лика), где уговарамо испоруку намештаја за потребе породица широм Далмације. На лицу места сазнајемо непријатне вести о смрти оца породице (Саве) Маринковић чију смо породицу помогли пре две године у једној од акција. Иза Саве је остало двоје малолетне деце, која су до тог тренутка живела само са оцем. Социјална служба се већ појавила и прети да свакога дана одузме децу и пошаље их у хрватску породицу на старање. Да није све тако црно у нашем српском народу, показује и пример првог комшије који је изразио жељу да усвоји децу и да се брине о њиховом одрастању. Заиста и више него хуман гест, којим смо сви били дирнути. Обзиром да ни поменути комшија нема скроз погодне услове за пријем ово двоје деце, решили смо да одмах одреагујемо и подржимо поменутог човека и да за двоје деце купимо два кревета и један орман.Након вишемесечног планирања, Васкршња акција у Крајини до пола је спроведена успешно,а очекује се да у наредних месец дана до краја спроведемо акцију као што је првобитно и замишљена. Надамо се да ће набављена помоћ бити на корист породицама којима је намењена, а тамо где је то могуће и на опште добро локалне српске заједнице. Поврх свега очекујемо да сама наша посета и достављена помоћ помогне породицама пре свега да остану и опстану на старој српској земљи и да уз свесрдну помоћ Епархија Српске Православне Цркве, као и многобројних организација као што је наша и свесних појединаца Српска Крајина поново заживи старим сјајем. Уз веру и наду да ће ова наша акција служити као светао пример свима којима је српство и Крајина у срцу, остаје нам само да још једном укажемо на проблем повратничких породица у Српској Крајини и да кажемо да српски народ још увек постоји и да не само што га не смемо заборавити, већ га морамо свесрдно помагати.