Васркшња акција у Старој Србији
Представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Београда, Куманова и Скопља спровели су крајем маја Васкршњу акцију на простору Старе Србије – Македоније, током које су посећене три српске породице: Перовић, Гушкин и Браво. Због сплетна несрећних историјских и политичких дешавања у последњих 60 година, српски народ у Македонији од некада већинског постао је мањина од неколико десетина хиљада, изгубио право на своју Цркву, а што је најжалосније остављен и препуштен од своје матице.
Пошто је наша организација пре неколико година поново покренула велике хуманитарне пројекте за помоћ преосталим српским породицама у Македонији, ова посете у склопу Васкршње акције је само наставак нашег пројекта за Стару Србију. Прве две породице које смо обишли налазе се у већински српском селу Кучевиште недалеко од Скопља.
Породица Перовић Срећка и Љиљане има четворо деце: Анастасија (7 година), Светлана (3), Петар (6) и Кристијан (8,5 месеци). Отац Срећко је до скоро радио у индустријском постројењу у Скопљу од кога је могао да живи и издржава своју породицу. Успео је да подигне зидове куће, купи трактор на кредит и да обезбеди својој деци неке основне услове за живот. Али, у времену транзиције ни његова фирма није успела да превазиђе проблеме те је отишла у стечај и сви радници су добили отакз, а међу њима и Срећко. Након продаје краве коју је имао, понестало им је новца за даљу изградњу куће и свакодневни живот.
У разговору са породицом увидели смо да су потребе јако велике и да су и сами свесни да ће бити тешко обезбедити сву неопходну помоћ. Поред основних животних потребштина, породици недостаје материјал за завршетак доградње куће, изолације, прозори, изградња купатила, школски прибор за децу, одећа, обућа, а поред тога домаће животиње за узгој – крава, свиње, козе… Такође, обавеза кредита подигнутог за куповину трактора у висини од 5.000 евра такође притиска ову породицу. Поздрављамо се са Перовићима уз обећање да ћемо се вратити са одређеном хуманитарном помоћу за њихову породицу.
Друга породица коју смо посетили у Кучевишту била је породица Златка и Ленке Гушкин који имају троје деце: Никола (15), Александар (13) и Ивана (9). Златко ради као возач у железници и том платом успева да обезбеди основне потребе породице за храном и школовањем деце. Али оно што притиска породицу Гушкин највише јесте тумор са којима мајка Ленка покушава да се избори већ неколико година. На жалост, лекари у Скопљу не могу и не желе да јој пруже бољу медицинску негу па је упућују да иде у Београд на додатна испитивања, лечење и операције за које породица просто не може да пронађе ни мимум новца како би се то спровело у дело.
Деца су захваљујући организацији “Наша Србија“ већ неколико пута боравили на дечјим камповима у Србији и тако створили везе са својим вршацима из других српских школа. Скроман породични дом деле са породицом Златковог брата, али на жалост у њему немају купатило, фрижидер, замрзивач, а деца би волела да добију компјутер. У наредном периоду покушаћемо да обезбедимо адекватну лекарску помоћ за мајку Ленку у Београду уз помоћ пријатеља наше организације.
Последња породица коју смо обишли у овој акцији била је свештеничка породица оца Симеона и попадије Ангелине Браво који имају петоро деце: Јован (19), Марија (16), Ана (14), Григорије (12) и Теофанија (10). О. Симеон је свештеник Српске Православне Цркве – Охридске Архиепископије која тренутно функционише у Македонији као Хришћанство у првим вековима, осим што су катакомбе замењене становима у којима су цркве и кућама у којима су манастири. Породица Браво због своје националне српске и црквене припадности трпи јако велики притисак. Деца у школама доживљавају малтретирање и понижавања од својих професора, али и појединих ученика. Поред тога, велики рачуни у домаћинству су тренутно највећи камен спотицања са којим се суочава ова породица па ће наша организација издвојити одређена финансијска средства како би спречили сечу струје и воде овој угроженој српској породици.
На самом крају нашег пута посећујемо Зебрњак спомен комплекс код Куманова посвећен ослобађању Старе Србије, великом победом над Отоманским царством 1912. у којем се чувају кости погинулих српских војника. Након минирања 1941. године и година пропадања, споменик је на стогодишњицу битке (новембра 2012. године) обновљен у својој унутрашњости са заштитним зидом и чуварима. На жалост, остаје велика жал због немогућности да се овај споменик у потпуности обнови и да му се поврати првобитан изглед.
У нади да ћемо мотивисати већи број хуманитарних и друштвених организација да посвете мало више пажње преосталом српском живљу у Македонији као и великом прогону који доживљава Српска Православна Црква, завршавамо први део наше Васкршње акције, коју ћемо у наредним месецима у потпуности спровести у дело. Посебно се захваљујемо на срдачном гостопримству и помоћи члановима Хуманитарне организације Срби за Србе из Куманова и Скопља.
