„Заувек захвални Србима за Србе!“ – једноставна, а пуна љубави изречена захвалност породице Марковић за добијено имање!
Знали смо већ након прве посете која се одиграла пре тачно две године, да се вреди својски помучити за породицу Марковић из (тада) Жупањца код Лазаревца и учинити све што је у нашој моћи, да би их извукли из неусловне и влажне куће у којој су скромно живели.
Некад и сад
Нисмо погрешили нимало у нашој процени, када смо се одазвали и посетили Марковиће на предлог пријатељског удружења Свети Сава из Лазаревца, а који су иначе породици првобитно помогли да откупе кућу у којој су до тада живели, јер породица није имала средстава да то сама уради. Тражило се интезивно месецима најбоље могуће решење, које је на крају и нађено, у виду једног погодног имања у селу Чибутковица.
Некад и сад
Пре неколико дана је пројекат и званично закључен, када смо Марковиће посетили и уселили на њихово ново имање, а које се налази недалеко од места где су до тада живели. Марковићима је наша организација купила кућу са помоћним објектима и са око 1.5 хектара имања (пољопривредно земљиште и шуме). Поред тога реновирано је купатило у кући, постављени су подови, обезбеђен је намештај (угаона гарнитура, трпезаријски сто са шест столица, четири кревета самца, два трокрилна ормана, два радна стола и две радне столице), бела техника (електрични шпорет, фрижидер, веш машина и бојлер) и купљен је половни трактор. За све наведено, заједно са трошковима адвокатских и нотарских услуга, утрошили смо 5.757.331 динар, од чега је у овој години утрошено 1.139.898 динара.
Некад и сад
Захвалност која се не може измерити, а ни описати речима, огледала се у очима како родитеља Здравка и Зорице, тако и деце Филипа (17), Милице (13), Саре (7) и Василија (3).
Хвала Господу Богу, појавили су се Срби за Србе и избавили нас из те лоше куће у којој смо живели. Ово имање у Чибутковици је прелепо и одлично за децу. Имамо све што нам је потребно да можемо да привређујемо и да радимо. Ја немам више могућности због болести да радим неке теже послове. Могу око куће и баште помало да помогнем, па ће све морати Филип да преузме. Ускоро ће бити пунолетан и надамо се да ће добити неки сталан посао – рекао нам је отац Здравко, видно срећан, јер сада има једну велику бригу мање, која га је поред болести озбиљно притискала.
Некад и сад
Одушевио нас је и тада мали Филип својом бистрином, али и зрелошћу која је атипична за једног петнаестогодишњака. Разумео је као одрастао све здравствене проблеме са којима се суреће његов отац, као и шта он мора да предузме по том питању. Сада након две године, већ још мало пунолетан момак, напредовао је у сваком погледу. Прави је ослонац и понос својим родитељима, малом брату и сестрама, а искрено се ни ми сами не сећамо, да смо икада упознали једног тако одговорног и марљивог дечка.
Много је лакше овде сад кад смо се преселили, није више толико стресно и напето као што је било у старој кући и не морамо о свему да бринемо, као што смо се бринули тад док смо били тамо. Ја спавам у овом издвојеном делу, па се осећам као да имам сам своју кућицу. И волим што имамо много шуме, ту се осећам пријатније и више ми прија по шуми да радим, него на грађевини. На грађевину сам кренуо када се отац разболео, није било другог избора. Али све у свему мислим да ћемо сад продисати када смо све ово добили – и више него јасно је све што смо поменули у вези Филипа, кроз ову његову изјаву, а којом смо се и ми још једном уверили да је помоћ стигла на право место.
Некад и сад
Сад имамо много више простора и за башту и за држање кока, коза, прасића. Много ће нам бити лакше него у старој кући. Почели смо већ да сејемо и узгајамо краставац, лук, паприку, грашак – апострофирала је значај баште и имања мајка Зорица, што би знатно требало да им олакша барем обезбеђивање основних животних намирница.
Некад и сад
И није то било све што се тиче овог надасве захтевног и обимног пројекта. На најлепши могући начин је стављена тачка, светом тајном крштења свих четворо малишана, које смо заједно са Удружењем Свети Сава иницирали, а које се одиграло пре неколико месеци.
Користимо ову прилику да се захвалимо једном великом човеку, добротвору српског народа и дугогодишњем донатору наше организације, који је обезбедио сва потребна средства за спровођење овог пројекта, а који је желео овај пут да остане анониман.
Марковићима желимо да на најбољи могући начин искористе нову животну шансу коју су добили захваљујући нашим донаторима и позивамо наравно све људе добре воље да учествују заједно са нама у оваквим дивним акцијама, које можемо спроводити само кроз узајaмну подршку.
