Живот без купатила и пијаће воде, међу напуклим зидовима – Помозимо шесточланој породици Мегић код Смедерева да добије нов дом

Зидови на трошној кући су видно испуцали и небезбедни. На појединим местима забрињавајуће напукли. Унутра нема купатила. Нема ни пијаће воде. Намештај је, благо речено, у веома лошем стању. У таквим суморним условима живи шесточлана породица Мегић из места Добри До у општини Смедерево.

Зоран ради као зидар за дневнице и то им је једини извор прихода. Супруга Ивана је домаћица. Могла би да ради у прехрамбеној индустрији јер је завршила адекватну школу за то, али посла, како нам открива, нема.

Имају четири сина. Најстарији је Михајло (17). Учи за бравара. Матеја (15) је осми разред, има благу епилепсију и слабије говори. Никола има 13 година, а најмлађи је Павле, који је навршио 12 лета.

Матеја и Павле су нажалост остали без кисеоника током порођаја, па имају сметње у развоју. Слабије говори, неретко неразумљиво чак и родитељима.

Тако изгледа тешка свакодневица Мегића коју носе како знају и умеју. Боре се. Кренули су чак да граде и нову кућу, али од једне плате могу само деци да пруже најосновније, те су се сви радови отегли годинама и без изгледне шансе да ће се наставити ускоро.

Зоран стиже и да ради грађевину, и да одради око куће шта треба.

„Садимо кукуруз, јечам, жито. Основно за јело. Имамо свиње и кокошке. Имамо и два трактора, али морамо да купимо акумулатор и гуме. Немамо своје прикључке, то би нам требало. Дечаци нам помажу у пословима, баш су вредни, и поносан сам на њих“, каже нам.

Најтеже им пада што немају чисту воду. Генерално ово село разбијеног типа има проблем са пијаћом водом.

„Код комшија километар овако морамо да идемо за воду, јер они имају воду за пиће из бунара, а код нас је мутна“, показује нам Никола.

На неколико дана одлазе код њих како би се снабдели за пиће и кување.

Мегићима је потребна нова кућа. Она коју су сами започели да граде, али коју не могу да наставе. Треба им и бунар са водом за пиће, а Зорану би веома значила и скела за рад.

„Ја сам грађевинац, могао бих сам да направим кућу, радим од темеља до крова, грубе радове. Требао би ми материјал јер не могу толике паре да скупим на гомилу. Та кућа у изградњи има 70 квадрата, води се на мене. Имам и другаре који би ми помогли у радовима, да уведемо струју, поставимо керамику. Поред тога, треба нам и пијаћа вода, овај наш бунар је на 46 метара и лоша је вода, техничка. Узимамо воду за пиће од комшије који има бунар дубок 130 метара. За такав бунар морали бисмо да издвојимо око 13.000 евра. Ми тај новац, нажалост, не можемо да скупимо. Значила би ми и скела за рад“, прича нам Зоран.

Дефинитивно смо се тог 3. септембра, када смо посетили Мегиће, уверили да живе у кући веома лошег стања, што се види и на фотографијама. Зидови су небезбедни за живот и требало би што пре кренути у решавање питања сигурног крова над главом. Овај то никако није. Надамо се да ћемо успети да им уз помоћ донација обезбедимо и пијаћу воду, како би Мегићи имали нормалне и за 21. век подразумеване животне услове, бар у овом делу света. Точење пијаће воде код комшија није дугорочно и одрживо решење.

Зато Хуманитарна организација Срби за Србе неуморно покреће још једну акцију за помоћ породицама са четворо деце, како би Михајло, Матеја, Никола и Павле живели у условима какво свако дете заслужује.