Животна прекретница за породицу Велисављевић! Након што су добили кућу, пуни позитивног набоја крећу у борбу за боље сутра
Дочекали су Велисављевићи оно за шта су мислили да ће остати само недосањани сан. Ненад и Јасминка учинили су оно што се данас често посматра као непромишљен потез или чак лудост – оформили су породицу која броји чак деветоро деце.
НЕКАД и САД
Због тога, али и због много чега другог били су често на стубу срама и предмет негативних коментара у заједници у којој су живели, посебно у Караџићеву, где су провели највећи део свог живота. Затварали су се и изоловали од других, и живели искључиво једни за друге.
НЕКАД и САД
Није само то био проблем. Живот на социјали, од данас до сутра, притискао их је даноноћно, а недостатак сопственог крова над главом подсећао их је да ће увек бити туђини где год да се преселе, иако су малтене сва деца рођена и одрасла управо ту.
Захваљујући огромној љубави и пожртвовању њиховог локалног пароха, полако су почели да излазе из своје чауре у коју су се затворили и да осећају да им се живот мења.
НЕКАД и САД
Осморо деце која су ту и даље под истим кровом са својим родитељима, Младен (27), Александар (20), Александра (19), Теа (16), близанци Милан и Миленко (15), Никола (14) и Ивана (12), заједно са Александрином бебом Иваном (1), почели су да осећају да је још некоме стало до њих, а да то нису само њихови родитељи.
НЕКАД и САД
До нас је стигла информација управо од њиховог пароха да их наша организација треба имати у виду за било какву врсту помоћи и да дођемо да их упознамо, јер им вреди пружити шансу коју до тада нису имали.
То је и учињено пролетос, када смо их посетили у кући која им је дата на коришћење од државе пре двадесетак година. Сазнали смо и пре нашег доласка да је оно што би једино и требало једној овако бројној породици која нема свој кров над главом, куповина куће. Уосталом то нам је и потврђено тада, са додатном напоменом која је позивала на брзо делање, да им потенцијално прети и исељавање из куће која је у државном власништву.
Заједничким трудом, али и огромном вољом и жељом показаном пре свега од стране оца породице Ненада и најстаријег сина Миленка, одговарајућа кућа је пронађена у оближњој Маркушици у релативно кратком року.
НЕКАД и САД
„Ово је велика промена, највише ради деце. Они су презадовољни, а кад су они задовољни самим тим сам и ја задовољан. Не да сам задовољан, него сам презадовољан. Препродићемо се након овога. Онако најискреније што се каже. Већ сви имају своје собе, поделили су се, женски у једне собе, момци у друге“ – били су први утисци поносног оца Ненада.
Након прикупљања средстава, успешно је купљена једна лепа и велика кућа са пратећим објектима и имањем, а која може да пружи много тога ако се засуку рукави и пролије мало зноја.
Кућа има три собе, дневни боравак, кухињу и купатило у приземљу, док је на спрату било неуређено поткровље, које смо накнадно прилагодили и направили још две просторије спремне да приме своје нове станаре. Поред тога, урађени су и следећи мајсторски радови реновирано је приземље, стављен је ламинат на горњем спрату, уграђена је нова ПВЦ столарија на кући, реновиран је кров, стављени су нови олуци, одрађени су мањи водоинсталатерски и електричарски радови.
„Нисам неки речит човек, не знам како више да вам кажем колико ово значи. Ево најбоље ћу објаснити овако. Мој Младен већ има велике планове и кренуо је да их остварује. Ја му мало помажем, препустио сам да он води домаћинство и сређивање свега око куће. Од када сте рекли да ћете нам купити ову кућу, прича ми да жели да направи горе на спрату једно купатило и да надогради нове собе над оним објектом у дворишту где је гаража. Ту већ спрема и радионицу као што видите. Све смо расклонили, раскрчили цео плац који је био зарастао, офарбали ограду на тераси, поставили ламинат у остави, решили и мали проблем са хидрофором, припремили смо и пушницу за сушење меса, и за зимницу подрум и за свињац смо припремили врата. Ја мислим да смо показали за овако кратко време колико смо задовољни овим“ – није нас оставио равнодушним Ненад, набрајајући све шта је урађено до момента наше посете, а што није било предмет наше помоћи.
Од намештаја купљена су три кревета, два ормана и кухиња. То је оно што је било најпрече купити, а остатак намештаја и беле технике су пренели из старе куће, док су неколико комада половног намештаја сами набавили од људи којима то више није било потребно.
„Ми смо били и гладни и жедни кроз живот. За децу је морало да буде хране, а ми смо пили кафу да би заварали глад. И опстали смо. Свашта смо прошли и прегурали и ајде напред. И хвала Богу дочекали смо и овако нешто лепо да нам се деси“ – присећајући се тешких животних момената Ненад је и себе подсетио на те тренутке и са нама поделио делић својих животних тескоба кроз које су прошли.
Вредност овог обимног, а надасве дивног пројекта износи 55.916 евра.
„Хвала донаторима што су се потрудили да добијемо нову кућу“ – стоји на једној од дечијих захвалница која нам је овом приликом даривана.
Наравно ништа од свега овога не би било, да није на првом месту савесних донатора који нам верују већ готово две деценије уназад.
Захвалност упућујемо и ми, пре свега јер се надамо да је још једна вишедетна породица добила шансу за нови почетак, која се ретко када пружа на овај начин.
НЕКАД и САД
И на крају можда и најлепши детаљ у свему овоме којем смо се најискреније обрадовали, била је вест о крштењу шесторо најмлађих Велисављевића који до сада нису били крштени. Чин крштења обављен је у храму Светих апостола Петра и Павла у Караџићеву.
Позивамо вас да и у наредној години наставите са подршком нашој организацији!
