Ана (6) и Анђела (5) из Пљеваља тужно су одговориле да им је једина жеља да добију дечију собу!

У прелепом селу Рађевићи код Пљеваља, пет километара од пута, живе две васпитане и бистре девојчице – Анастасија (6) и Анђела (5). Иако већ крећу у школу, никада нису имале прилику да осете шта су топли дом, функционално купатило, сложени девојачки ормари... Одрастају у старој кући препуној влаге!

Старија Анастасија рекла је да им је највећа жеља да добију дечију собу. Након питања да ли желе још нешто, постиђено се ућутала и загледала у под. Након краће тишине, која слама и најтврдокорнија срца, тужно је одговорила:

Само то.

Потресени скромним жељама ових девојчица, наставили смо разговор с њиховим вредним родитељима Павлом и Андријаном Крстонић.

Нудили су ми посао ако постанем њихов. Нисам хтео. Знам да ми деца сада трпе, али не желим да памте да им је отац повијао главу. Не кајем се због тога. Подарили смо Црној Гори и српском народу петоро деце, па ако то није довољно, нека... Једино воде што нам не фали и ваздуха чиста! – поручује овај поносит човек.

Ипак, деца му не гладују. Држе краву, овце, кокошке, имају засађено воће, косе колико могу... Кажу да воле да живе у селу.

Рекао сам вам кад сте звали да не долазите због намирница. Нисмо правили децу да би их неко други хранио. Што се неке друге помоћи тиче, то бих прихватио. Ви нам свакако нисте дужни ништа, хвала што сте уопште дошли – додаје Павле.

Пре мало мање од годину дана, Павле је, ипак, добио посао домара у оближњој школи. Иако је плата минимална, пуно им значи. Осим Анастасије и Анђеле, ту су и Андрија (4), Петар (2) и Маша (1). Једна заиста дивна породица за коју се, због ведрине којом одишу, не би ни помислило да им било шта фали. На питање како прегурају месец, с осмехом одговарају:

Нису нам велики прохтеви.

Кућа у којој Крстонићи живе, нажалост, не само да је у јако лошем стању, него није ни у потпуности њихова. Користе само три собице на спрату у којима се не зна шта би се пре требало оправити.

Све је дотрајало. Деца су мала, па чим изађемо нешто да одрадимо, и ово намештаја што имамо поломе у игри. Најтеже је зими јер се грејемо само уз помоћ једног смедеревца. А зиме су у овом крају дуге и тешке, пут се чак и не чисти сваки пут – прича мајка Андријана, док нам велики број мува облеће главе.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи породици Крстонић. Позивамо све донаторе да помогну да Анастасија, Анђела, Андрија, Петар и Маша добију дечије собе и кућу какву заслужују. Не останимо неми на ове тужне и надом испуњене погледе, будимо симболички положајници у њиховом дому!