„Једно другом до увета” – помислили смо чим смо крочили на праг скромне куће породице Шаманц из Ковачице и видели шесторо дечице која су са очима пуним туге гледала у нас.
Ишчезла је стрепња и умирила се брига. Некада измучена и изморена лица Александра и Иване, родитеља дечака Лекса (6) и девојчице Лине (4), сада су попримила поптуно други облик. Сијају од среће.
Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!
Често смо принуђени да се суочимо са тешким животним околностима, онда када то најмање очекујемо.
Сложно, пуном паром, засукали смо рукаве и дошли до зацртаног циља. Велики пројекат, реализован је готово у рекордном року, а још једна вишедјетна породица, од сада ће имати једну животну бригу мање.
Сигурни смо да се сви сјећате породице Вуксић из Братунца чија прича је аутентична по томе када је након бројних породичних трагедија које су их задесиле
Готово да није било паузе у реализацији наших активности у Северној Македонији. Већ на самом почетку календарске године, ефикасно је спроведено неколико занимљивих акција. Посебно су живописни локалитети на којима смо били, па дословце можемо рећи да је помоћ испоручена…
Љета 2021. године, када смо се први пут упознали са породицом у селу Пискавица надомак Бањалуке, гдје се налази њихов дом, нисмо могли да се отмемо утисцима који су нас преплавили. Тешко је било наћи довољно ријечи хвале да опишемо…
Митру Петровићу његова породица је све у животу. Беспоштедно даје цијелога себе, како би им омогућио сигуран кров над главом и нормалне услове живота. Уосталом тако и треба да се понаша један домаћин и глава породице.
Далибор и Јована Крунић, кад год их видимо, имају све већи и већи осмијех на лицу. Како и не би, када им је после дуге двије године од наше прве посјете, остварење свих њихових снова надомак руке.
