Гусле, домаћа ракија и борба за опстанак у заборављеном селу – прича пуна поноса породице Ускоковић из Медвеђе

Разруђена села која се налазе у oпштини Медвеђа, постала су често одредиште наше организације. Неприступачни терени и неукротива природа најбоље показују колико је овде тешко живети.

Недалеко од манастира Богородице Браинске у селу Губавце у којем живи мање од 40 душа, посетили смо правог српског домаћина Зорана Ускоковића и његову породицу.

Нажалост, већ осам месеци се мучимо око воде јер воду добијамо из базена 2 км одавде али је црево пукло и не можемо да утврдимо где тачно – рекао нам је Зоран на почетку разговора.

Скромни сеоски дом, без купатила био је место одрастања за чак шесторо деце: Милице (23), Јоване (22), Јована (20), Бојане (17), Лазара (14) и Анђелије (11). Поред деце, у кући живе мајка Зорица и баба Милка.

Јесенас нам се Милица удала у Лесковцу. Јована студира, такође, у Лесковцу. Јован нам је отишао на добровољно служење војног рока. Ови остали иду у школу. Сва деца су добра и поштена што је најбитније – рекао нам је са поносом у гласу отац.

Овај вредни домаћин има регистровано газдинство. Тренутно има 10 говеда, 25 оваца, 15 коза, 20 свиња, 5 крава и неколико телади. То није једина ствар којом се бави, често је у шуми где сече дрва која касније продаје.

Када сам у шуми, двестотинак пута сиђем и попнем се на трактор. Тежак је посао око дрва. Годишње продам око 1000 кубика дрва. Прошла година била је добра цена, па сам могао да зарадим. Немам своју шуму, него радим на договор са људима чија је шума – надовезује се Зоран о томе шта све ради.

Налепница на којој пише „домаћа шљивовица” и „Губавце, Ускоковић” показује нам да је и ракија на столу дело ових вредних људи.

Испекли смо око две тоне ракије. Највише волим када ми људи дођу, па их послужим. Некад је у селу било више људи, данас је ситуација другачија али не предајемо се желимо да останемо и опстанемо овде – рекао нам је Зоран.

Гусле закачене поред иконе Пресвете Богородице подсећају нас на давна времена и људе који су живели у овим крајевима. Много је јунака и носилаца Карађорђеве звезде потекло одавде па није ни чудо што песма и гусле још носе живо сећање на њих.

Знам песме али је тешко са овим мојим прстима који стално трну. Ипак, волим за своју душу да гуслам. Видите снимак која су забележила деца како гуслам – рекао нам је Зоран док нам показује снимак.

Како су нам рекли, највећа помоћ би им значила у куповини новог трактора јер садашњи који служи оцу Зорану за рад је у лошем стању. Такође, проблем са водом био би решен куповином новог црева. Што се тиче радова на кући, волели би да направе купатило и дограде кућу за још две собе како би имали довољно простора.

Морате да попијете још по једну чашицу ракије, пре него што одете – са осмехом на лицу рекао нам је Зоран.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће акцију прикупљања помоћи за породицу Ускоковић. Опстанак нашег народа у овим крајевима доведен је у питање. Због тога позивамо све племените људе да нам помогну и у овој акцији!