Јанковићима није потребно много! Само мало више простора како би и њихова деца одрастала као и сва друга

Да није било њихових дивних, и надасве свесних и брижних комшија, односно рођака, породице Добросављевић, остали би Јанковићи само једна од многобројних заборављених породица, које се са својим животним проблемима боре далеко од очију света.

Породици Добросављевић смо помогли прошле године, а сада је дошао ред да се упознамо и са Јанковићима.

Живе у истом забаченом селу Табалије, недалеко од Тутина, а које припада новопазарској општини.

Поново смо имали задовoљство да посетимо тај предивни крајолик са ког се пружа поглед на срце наше државе – Косово и Метохију и тиркизно плаво језеро Газиводе.

Простим и једноставним животом живе ови људи. Суочавају се са сличним проблемима као и велика већина породица. Проблеми са стамбеним простором, било да је потребно санирање или адаптација и проширивање. Брига о школовању деце и на крају крајева вечита тема како преживети у ова суморна времена, а истовремено извести на прави пут децу.

Домаћин Радивоје се бави пољопривредом. Има на своје име како каже око 80 ари земље.

„Трактор имам и пар ових прикључака, дрљачу, косу и приколицу. Није ново, али служи ми да обавим основне послове. Додатно што би ми можда олакшало и што немам јесте фреза и плуг“, скромно је навео Радивоје каква је ситуација што се тиче обраде земље и какве су реалне потребе.

Са друге стране мајка Маргарита, која је узгред једна од бројних жена које су дошле из Албаније и удале се за наше домаћине, има нешто другачије приоритете. Сматра да им је додатни простор ипак битнији.

„Ја бих волела, због њих највише, да ако можете да нам помогнете да се поткровље уреди и да се ту направе три собе за децу“, брижним гласом нам је рекла.

С обзиром да ће Анастасија (16), Анђела (13), Стефан (12) и Давид (8) живети са родитељима под истим кровом, макар до пунолетства, ако не и дуже, разумна је жеља њихове мајке да им се обезбеди неки кутак који ће бити само њихов.

Кућа није у потпуности њихово власништво, па и саме просторије деле са Радивојевим братом, и мајком, што представља све већи проблем како деца расту.

Увек стављамо посебан акценат на малобројне породице које живе у овим прелепим, али изолованим крајевима. Поштујемо и изузетно ценимо њихову решеност да опстану ту по сваку цену, а притом не устручавајући се да због свих животних околности ограниче себе на једно или ниједно дете.

Зато ћемо се потрудити да и Јанковићима пружимо највише што можемо у датом тренутку. Да испунимо жеље, које нису само просте жеље, него једноставно основна потреба једне вишедетне породице.

Надамо се да ћемо ускоро опет посетити ово село, и истовремено уживати у тренуцима радости породице Јанковић, док се у даљини пружа поглед на нашу заветну земљу.

Подржите наше акције које имају за циљ лепше детињство наших најмлађих!