„Кад ми је муж умро, само сам се окренула ка кревецуˮ – Јелена од своје 22. године сама брине о четворо деце

Пролази и трећа година од када је супруг Јелене Марковић преминуо од излива крви у мозак, само пар дана након рођења најмлађе ћерке. Тада је понела огроман терет самосталне бриге о четворо деце. Ипак, иако има само 25 година, свесна је да је њена животна мисија да се бори за своју децу. Живе у забаченом селу Избеница код Варварина.

Милица (6), Вељко (6), Николина (4) и Дуња (3) су четири разлога зашто Јелена не сме никада да одустане. Она зна како је одрастати без оца и зато је сада највише боли што је иста судбина задесила и њену децу:

Имала сам тешку причу, отац ми је преминуо од леукемије и живела сам затим и у добрим и у катастрофалним кућама. Имала сам проблема са очухом, па сам са 18 година напокон сакупила храброст да то кажем. Зато сам се и рано удала. Када ми је муж умро, нисам знала шта да мислим и осећам, само сам се окренула ка кревецу. Старија деца га често траже, а и ја као да имам неку наду да ће увече да отвори врата и уђе у кућу. Моје је сада само да се борим за ову децу!

Признаје нам и да дође некад тренутак да немају ни за векну хлеба. Социјална помоћ, дечији додатак и породична пензија износе укупно око 30.000 динара и то није довољно за прехранити децу, покрити рачуне и уложити у сређивање куће.

Богу хвала, сада је много лакше јер смо прошле године добили ово домаћинство. Има по нешто још да се среди, али смо презадовољни. Искрено, ја углавном могу 4-5.000 динара месечно да одвојим и то радим да бих сређивала кућу – каже Јелена.

Кућу су добили од наше браће и сестара из Хуманитарне организације Немањићи Тићино. До тада нису имали где да живе јер су након смрти оца и супруга наследили само пола собе.

Ја као мајка и жена знам да ово све мора да се заврши, али не могу све сама да изгурам. Кажу ми људи да много сањарим, али се варају. Одрасла сам прерано и, с обзиром на услове, ја се о деци старам феноменално. Чисто је и здрави су. Њих чувамо само Бог и ја – додаје ова самохрана мајка.

И, заиста, само им мало подршке фали. Најнеопходније им је да се ископа бунар и доведе вода до њихове парцеле. На парцели се налазе две куће – стара, у којој живе, и новија која је незавршена. Купатило које тренутно имају је у ствари преуређена просторија без воде и више им служи као остава. Држали би и ситније животиње попут кокошака, коза и прасади.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће акцију прикупљања средстава за помоћ породици Марковић. Позивамо све донаторе да нам помогну да овој младој мајци и њеној деци обезбедимо боље услове за живот!