08. октобра 2022.

Кнежевићи из Оштре Луке су оличење српске домаћинске куће и примјер свима, а сада је ред на нас да им помогнемо

Кишног љетњег дана, тешки и тмурни облаци пратили су волонтере наше организације до Оштре Луке. На лијевој обали Сане, у подножју обронака Мајданских планина, сакривена је ова општина у којој смо упознали шесточлану породицу Кнежевић. Наши стари знали су рећи да је двориште огледало куће. Тако смо и ми знали да смо стигли код  правих домаћина. На улазу нас је дочекала окачена застава Републике Српске, двориште је пуно цвијећа, животиња, мириса чистог окаченог веша, из гаража вире пољопривредне машине и алатке, гуске се купају у базенчићу поред штале,  а мало-мало протрчи и која кокошка јер је гања куче које се није одвајало од наших волонтера и који су му дали име Лепа. Домаћинска кућа, вриједни и поштени родитељи, дјеца васпитана и здрава – у нашим срцима сунце је оргијало кад смо их упознали и као да се сабласно вријеме које нас је читав дан пратило промијенило. Отац Радован (44) и мајка Сњежана (43) су незапослени, имају кћерке Драгицу (20), Смиљану (17), Милицу (14) и сина Петра (12). Кћерке које иду у школу су одличне ученице и врло озбиљно схватају школовање. Иако им је учење главна обавеза, неријетко притичу и родитељима у помоћ. Мали Петар, очева десна рука, својим дјечачким рукама завршава посао као велики. Помаже тати у шуми, на њиви, навикао је са животињама, а чак јаше и води рачуна о коњу којег имају. Кад не иде у школу и не ради, са сестром Милицом иде на фолкор. Још од малих ногу које сада вјешто играју у колу, научени су да његују обичаје свог народа. Као и скоро свака породица на овим просторима, у овим мутним временима, поштен и вриједан српски сељак, борац, заокупљен је борбом за боље сутра. С обзиром на то да нису запослени, Радован и Сњежана одлучили су да искористе све благодати које им даје живот на селу. То је хљеб са седам кора, али је и најслађи јер је њихов и поштено стечен. Поред коња, узгајају и свиње, овце, перад. Имају башту, посијали су зоб и јечам, а обрађују и купине. Трактор са прикључцима којег посједују им много олакшава у пољопривредним пословима али ту је и један велики проблемнемају воду. И башту, и њиве и купине које су посијали морају ручно да залијевају водом коју донесу уз помоћ трактора и уколико је има. Читава породица ујутру устаје и залијева купине. Исти случај је и са животињама. Као волонтерима ове организације, увијек нам буде драго када упознамо  вишечлану породицу као што су Кнежевићи. Оличје поштене српске куће која трудом, радом и вјером опстаје и у овим тешким временима. Кнежевићи живе свој живот како могу и од оног што имају, са своје двије руке и ноге, труде се да обезбиједе породици све, увијек захвални Богу на свему што имају. Не жале се, а тако мало им треба да стану на ноге! У разговору са њима, на крају су нам казали да би им фреза и рото-коса, цистерна од 1.500 литара, те крава највише значили. Судећи по досадашњим сличним акцијама укупна вриједност помоћи износи би износила око 9.000 КМ. Ова породица је заслужила подршку јер су примјер свима нама. Кнежевићи не могу сами и одједном издвојити новац да обезбиједе све што смо навели, али ми ћемо им притећи помоћ! Удружимо се и заједничким снагама покажимо Кнежевићима да цијенимо и поштујемо људе попут њих, да их разумијемо и да нису сами.  

Повезане вести

Коментари