„Мама, ти си најбоља на свету!” – заједно са вредном мајком ове девојчице брину о болесном брату

У дому породице Васовић из Ивањице на столу нас дочекују десетине цртежа и порукица „Мама, ти си најбоља на свету”, „Мама, ти си добра мајка”, „Мама, ти си много вредна”, „Мама, волимо те”… Свака реченица почиње исто – речју Мама са великим м. Иза ових порука стоје ћеркице Марија (10) и Тијана (8), а да М није само одраз граматике, говори следећа прича. Прича о Сари, мајци и раднику за пример!

Мама Сара је, слободно се може рећи, херој. Комшије кажу да вероватно нема жене у Ивањици која је живела и мучила се као она. Затекли смо је како сече дрва.

Ево градимо кокошињац и једну шталицу, хоћемо да држимо кокошке, козе и свиње. По читаве дане везујем малине, копам, пакујем кромпире… Помажу и деца после школе, па беремо јагоде, гљиве, купине. Од тога их подижем и храним – прича ова поносна жена.

Она чак организује и друге жене за надницу. Како кажу у емисији Гласа западне Србије, тешко да има малињак, шума или ливада у којој ова жена није оставила кап зноја у грчевитој борби за своју нејач и кору хлеба. Никада је нико није чуо да се жали на претежак посао који би и мушкарцима био бреме. Њено највеће бреме је, ипак, син Владимир (22).

Влада има енцефалитис, тако да му је од седмог месеца трудноће трајно оштећен мали мозак. До скоро је имао и честе епилептичне нападе. Доктори су рекли да су мале шансе да преживи, али прихватила сам да се борим за њега цео свој живот и ево, борим се. Сад је покретан, виталан, васпитан, добрица једна. Колико може спрам његове болести. Неопходан му је надзор 24 сата – додаје Сара.

Влада је добро дете ведрог духа, воли људе и шалу. Некад му наиђе нервоза, па уме да побаца све око себе, али смири се брзо и одмах се извињава. Његове сестрице га воле и заједно са мајком брину о свом брату. На свака три месеца морају да га воде на контроле у Београд. Сара има још једног сина Ивана (19) који је решио да своју срећу потражи у Београду.

Отац девојчица се не јавља уопште. Кажу да се одао алкохолу због чега је породица почела да се урушава.

Не жалим се, а и на кога бих. Нико ми није бирао живот. Он је мој, такав какав је. Владе ми је једина рана на души, али оздравиће, даће Бог. Молим се за то сваког дана, биће како је он одредио.

Иако је било тренутака када су се питали хоће ли имати шта да једу за вечеру, сада је ситуација доста лакша. Решили су једну од својих животних брига, а то је било стамбено питање.

Око 25 година смо живели као подстанари. Успела сам некако да сакупим довољно средстава за плац. Своје је своје, па нека је и шпајз, а камоли оваква прелепа кућица која је никла у међувремену – Кућа од срца! – каже увек насмејана Сара.

Као што рекосмо на почетку, мама Сара је мајка за пример. Ретко се срећу овако добри људи и то је разлог више за Хуманитарну организацију Срби за Србе да остави и свој печат. Васовићима је потребна помоћ око изградње потпорног зида иза куће, набавке коза, свиња и кокошака, као и доградње једног шпајза где би могла да одлаже многобројне домаће производе које прави.

Испред куће смо се уверили да, за ово кратко време од када им је изграђена кућа, Сара није седела скрштених руку, већ је у дворишту направила сушару и засадила шљиве, кајсије, мини банане… За растанак нам је даровала домаћи сок и слатко од шумских јагода уз речи: