14. фебруара 2011.

Милутиновићи коначно стали на ноге

Милутиновићи коначно стали на ноге
У недељу 13. фебруара трочлана екипа наше организације упутила се ка Равном Селу и Пивницама у Бачкој, како би обишла породице Дањек и Милутиновић, које смо већ неколико пута помагали. Овог пута смо Милутиновићима обезбедили крмачу за узгој коју смо платили 32.000 динара, а посету породици Дањек искористили смо да се договоримо око будућих акција. Одиграли смо и једну веома неизвесну фудбалску утакмицу са Милутиновићима. Окупљамо се на литургији у Храму Светог Димитрија на Новом Београду. Наоружани добром вољом, након присуства литургији у препуном храму, седамо у ауто и полазимо. Сигурном вожњом стижемо у Равно Село (општина Врбас) код Дањекових, након краћег лутања. Седмочланој породици Дањек смо већ помагали. У септембру прошле године завршили смо акцију куповине куће са имањем за њих, чиме смо, по њиховим речима, препородили ту породицу. Дочекују нас уморни отац Саша и бака Јелисавка и лагано започињемо озбиљан разговор о њиховој будућности.  Саша нам износи њихове планове за наредни период, од којих је најозбиљнији подухват изградња штале, у коју би сместили стоку, претежно свиње, чиме планирају и да се баве. Око изградње штале помоћи ће им бесплатно пријатељ из комшилука, који се бави тиме. Домаћин каже и како нам је Бог подарио да живимо на плодној земљи Србије у којој све успева, тако да је у плану и уређивање баште, у коју би засадили најпотребније поврће (кромпоир, пасуљ лук итд.), као и мањи воћњак са неколико стабала јабуке, вишње и ораха. Саша нам је рекао да је у овом делу Равног села презадовољан комшилуком, да комшија, који поседује трактор и косачицу, помаже свима у околини око кошења, орања, припремања земље за сађење итд. Ово и изградња штале су лепи примери комшијске солидарности која би требала да краси цео наш народ, али на коју, нажалост, нису наилазиле многе друге породице којима смо помагали. Поздрављамо се са Дањековима и настављамо наш пут ка деветочланој породици Милутиновић из села Пивнице, општина Бачка Паланка. Возећи се ка Пивницама, стиже нам неколико порука од нестрпљивих малих Милутиновића, жељних фудбалске утакмице коју смо им обећали. Стари познаници дочекали су нас са осмехом. Ушавши у њихов дом започињемо причу са домаћином, сазнајемо да су преузели крмачу и да је смештена у штали са остатком стоке. Након попијеног сока потписан је и уговор о донацији супрасне крмаче. Милутиновићима смо помогли и у јануару основним животним намирницима, као и неколико пута прошле и предпрошле године. Овом крмачом помогли смо им да употпуне свој сточни фонд који чини неколико свиња и коза.  Након обављених формалности, кратког разговора и обиласке животиња, као што смо им и обећали приликом прошле посете, одиграли смо фудбалску утакмицу у дворишту. Све је изгледало на први поглед да иде у нашу корист али, капитен противничке екипе Божа Милутиновић није мислио тако! Сјајним дриблинзима и волеј ударцима тотално је поразио нашег индиспонираног голмана Стефана. Крај, 10:9 за Милутиновиће, и овај пут наша екипа није успела да се врати кући са бодовима али је зато успела да се врати са паролом ''Што нас не убије то нас ојача''! А да ово није била само обична утакмица говори и податак да су спонзори за победника обезбедили и ''Поклон лопту - Џабуланија''. Уморни, седамо опет у кућу да мало предахнемо и попричамо. Пошто смо имали више времена за причу током ове посете, родитељи су нам између осталог рекли и да славе Светог Николу и како су им сва деца крштена. Четворо старије деце крштено је још у Босни, а двоје најмлађих у Пивницама. Недељом иду на литургију, читају апостоле - види се на лицима деце да им то много значи у овој тешкој ситуацији у којој се налазе. Одлазимо задовољни што иза нас остављамо насмејану и задовољну породицу Милутиновић и стижемо у Београд у вечерњим сатима.
Рачуни и потврде финансиране помоћи

Повезане вести

Коментари