04. јула 2010.

Милутиновићима помоћ за будућност

Милутиновићима помоћ за будућност
Након посете породици Дањек у Равном селу, пут настављамо неких 20-ак км даље до села Пивнице и породице Милутиновић наших старих знанаца које смо последњи пут посетили прошле јесени и даривали им козе и кокошке. Овај пут смо за њих купили две супрасне крмаче које ће им омогућити да колико толико побољшају свој тежак положај. Нажалост још увек многобројна породица Милутиновић живи у веома тешким условима. Родитељи надниче кад год се за то укаже прилика,али то је довољно за свега један оброк дневно.  Врло тешка ситуација, додуше мало боља након куповине коза и кокошака од стране наше организације али још увек недовољно добра. Деца су доста неухрањена и делују као да су бар три-четири године млађа од својих вршњака. Овај пут нисмо стигли да одиграмо реванш фудбалски меч Милутиновићи - „Срби за Србе“ већ смо само разменили пар пасова са дечицом. Треба подсетити и то да је неколико млађих Милутиновића блаже ометено у развоју док је најмлађи члан који има свега две године у нешто тежем стању.

Милутиновићима смо испоручили и пакет од два јоргана које су поклонили пријатељи наше организације. Лепа вест у свему овоме јесте да ће се крмаче опрасити за који месец и надамо се да ће то допринети колико толико побољшању њихове егзистенцијалне ситуације. Оно што нас је јако растужило јесте слика веома богатих кућа које окружују кућу породице Милутиновић и на коју ''мотре'' комшијски лавови и друге сличне статуе постављене на комшијским оградама.

Просто нам је не схватљиво да људи из истог села, исте улице, који сасвим сигурно знају јако тешку материјалну и социјалну ситуацију у којој Милутиновићи живе, нису у стању да им однесу по један кромир, парадајиз и чашу млека како би макар деца имала други оброк у току дана. Ипак, како деца и отац Милан кажу ''како Бог да'' па ће тако и живети. Са наше стране, ми смо максимално учинили да породици створимо услове да раде, зараде, приходују а пре свега да се прехране. Почетком октобра сазнаћемо колико су нових прасади добили. Наше путешествије завршавамо на „Крају света“ до ког смо скокнули након посете задужбини Св. Саве манастиру Ковиљ који датира из 13. века.  Предстаници организације у посети манастиру Ковиљ  

Повезане вести

Коментари