Најлепша мама Шумадије, отац рокер и седморо аутентичне деце – породица Спасић из Крагујевца!

Позитивна атмосфера, срдачност и потпуна опуштеност се осећају чим се „машите за капију” и закорачите у двориште породице Спасић из Крагујевца. Мора се скинути капа Дарку и Ани јер не само да су се млади венчали, већ успешно подижу седморо дивне деце и одишу ведрим духом. У њима као да су се сабрале све врлине овог света – вера, аутентичност, уметност, спорт… Подсећају нас све какви бисмо требали да будемо и показују да је то могуће и у данашње време.

Брижна мајка Ана ради у фабрици у производњи, а недавно је на једном порталу изабрана и за најлепшу маму Шумадије. Вредни отац Дарко запослен је у хитној помоћи као медицински техничар и свира гитару у рокенрол бенду Епилог. Прадеда му је био стрељан у Шумарицама од стране немачког окупатора у Другом светском рату.

Сад је све корона онемогућила, али иначе имамо свирке кад закачимо негде. То нам је додатан извор прихода. Јесте да, сада већ, боле леђа и руке од свирања, али постиже се – прича Дарко.

Лепоту и креативност пренели су и на своју децу – Милицу (17), Теодору (16), Анастасију (15), Марију (12), Ђурђију (6), Гаврила (4) и Василију (1). Сем најмлађих, ове посебне девојке се, поред школе, редом баве још нечим.

‘Ево пробаћу да вам објасним’, преузела је ствар у своје руке петнаестогодишња Анастасија, ‘Милица, Теодора, Марија и ја идемо на атлетику, за шта имамо неколицину медаља. Поред тога, Марија, Ђурђија и ја идемо на фолклор и певамо у црквеном хору. Теодора иде у ликовну школу и слика, а ја идем у музичку школу, па се бавим и етно певањем.’

За позицију главног несташка у кући задужен је мали Гаврило као једини дечачић међу њима, док најстарија Милица слови за ватреног навијача Црвене звезде. Што се тиче здравља, једино Теодора има епилепсију. Ипак, то је не спречава да се, поред већ побројаног, интересује и за калиграфију.

Код нас је, у принципу, све у функцији, само да се мало дотегне. Бог нам је, ето, дао малу децу, па не стижемо све. Учили смо их одмалена да буду самосталне и да се помажу међусобно. Ми волимо децу и да је среће да свака породица у Србији има бар по четворо као некада када су наше баке рађале – рекла је мајка Ана, уз поглед пун топлине према својој деци.

Спасићи живе у кући у којој им припада један спрат и незавршено поткровље. Тренутно имају само дневну и две спаваће собе које су сређене „под конац”. На питање како се распореде за спавање шаљиво одговарају:

Легнемо на један начин, а будимо се на други. То ко где спава и ко се где премешта, у нашем случају, тешко је ухватљиво.

Највише би им значила помоћ у виду грађевинског материјала за завршетак поткровља где би могли да направе још две спаваће собе и купатило.

Ви мени ако купите материјал, слободно дођите за десет дана и биће све готово. Одрадићемо све уз помоћ пријатеља. Завршили бисмо ми то свакако за шест-седам година, али ето, значило би нам да се убрза – појашњава домаћин Дарко.

Мисија Хуманитарне организације Срби за Србе управо и јесте да подржи што више вредних породица које су се храбро одлучиле да имају бројно потомство. Зато смо се одазвали позиву пријатеља породице Спасић који су их пријавили за помоћ. Они знају за њихов велики труд и колико им мало фали да обезбеде адекватне услове за живот.

За крај разговора, Анастасија нам је пренела да би јој, с обзиром да иде у музичку школу, много значио електрични клавир, ако би се нашао неки добротвор да јој испуни жељу.

Позивамо све Крагујевчане и наше донаторе широм света да помогну породици Спасић, као и још 200 и нешто породица у току 2021. године. Овакве породице завређују подршку свих нас!