Напуштени и заборављени живе у преправљеној гаражи: Ђорђевићи су последња српска кућа у прешевској махали!

Деца живе од зорт, никада нису видела боље oд овог. Услови су веома лоши, живимо у преправљеној гаражи – страшне речи мајке Александре погодиле су нас као гром из ведра неба.

Махала Шамазојце, у прешевачком селу Срезовац, oсим породице Ђорђевић, насељена је у потпуности албанским становништвом. Угледавши недовршен објекат без дела крова, фасаде и дотрајале столарије, нисмо ни слутили да смо испред дома у којем живе четворо малишана!

Било је овде још српских породица. У потрази за бољим животом, једна по једна је одлазила и на крају смо само ми остали – сетним гласом отац Игор објашава нам да су последња српска кућа у махали.

Сцена као из хорор филмова, дочекала нас је одмах након уласка у кућу. Вода је потпуно пробила плафон, па је звук капљица које су падале на голи бетон изазваo моментални страх и језу. Нисмо могли да верујемо да се налазимо у једној од просторија у којој живе Милан (12), Миљана (10), Лазар (8) и Иван (3).

Током дана сви смо у овој једној просторији коју успевамо да загрејемо. Собу поред не користимо када је хладно, а имамо и једну спаваћу собу. Пошто имамо само два кревета у кући, муж, Иван и ја спавамо у кревету у дневној соби, а Лазар, Миљана и Милан у спаваћој. Отворена су врата током целе ноћи како би деци било топло јер су голи зидови. Немамо никакву изолацију па је доста хладно– рекла нам је мајка Александра.

Услови какве смо ретко где видели, сведоче о немоћи и генерацијском сиромаштву породица из овог краја. Остављени на милост и немилост, заборављени од свих, Ђорђевићи не желе да оду са своје родне груде.

Са двадесет година прошао сам 13 караула и био од 1998. до краја рата на Косову и Метохији. Ово је моје огњиште и желим да останемо на њему – са помешаном дозом пркоса и поноса, говори нам отац Игор.

Једини стабилан извор прихода им је социјална помоћ и дечији додатак. Пошто немају посао, отац Игор иде у надницу кад год га неко позове, док мајка Александра повремено обавља сезонске послове. Имају хектар земље на којој сеју жито. Од животиња имају три козе и три јарића. У објекту поред њиховог живе и Игорови родитељи Благоје и Мирјанка.

Купатило није функционално, па се деца купају у кориту. Загрејемо воду у великој шерпи на шпорету па однесемо деци у купатило. Можете да замислите колико је тешко када је зима јер је у купатилу ледено – запањени слушамо мајку Александру о условима у којима живе.

Мирни и повучени, најмлађи чланови породице Ђорђевић стидљиво су разговарали са нама. У комшилику се друже са албанском децом и како нам кажу, никада нису имали проблем са комшијама.

Сада од када сам кренуо у пети разред, имам нове другове, па бих највише волео када бих могао неког да позовем, да можемо да се играмо – Миланове речи на крају посете, показале су сву патњу ове деце.

Хуманитарна организација Срби за Србе покреће велику акцију помоћи породици Ђорђевић. Помозимо им да остану на свом огњишту и добију достојанствене услове за живот!