Окончана акција на Озрену
Са представницима РТВ Републике Српске, „Вечерњих новости“, регионалног листа “Глас комуна“ ,а под вођством новинарског доајена Озрена Јоргановића, крећемо у дубину планине Озрен, у мјесто Бољанић, двадесетак километара удаљено од Добоја (Република Српска). Касније ће се нашој групи прикључити уредници Радио Добоја,часописа „Видици“ и “Гласа жељезничара“. Због лошег времена екипа РТВ Бијељина није стигла да нам се придружи.
Тодора и Ђорђе Нешковић, родитељи осморо малишана не могу да вјерују, нити да сакрију одушевљење изазвано нашим доласком. Једини редовни приход ове вишечлане породице, која живи у кући пуној влаге је 40 марака дјечијег додатка! Старија дјеца су вриједна, па надничењем у сусједству покушавају да нахране гладна уста.
Мајка Тодора са невјерицом гледа у поклоњену неотпаковану машину за прање веша, коју су пред недовршену кућу својим рукама истоварили новинари, купљену у продавници „Озренка“ у Калуђерици, власника М. Милотића. Дрхтавом руком показује на поток, гдје је малочас ручно прала дјечију одјећу. Дјеца стидљиво обилазе око пакета са храном,тражећи нема ли у њему која играчка. Њихова једина играчка је пас Жућо.
Ни у шесточланој породици Дијане и Горана Максимовића из Петрова нису крили срећу изазвану сазнањем да су тамо неки непознати добри људи из ХО „Срби за Србе“ одлучили да им купе замрзивач. Горан је иначе ветеран ВРС, шест пута рањаван, у овом крају познат као примјер српског ратника. Храбро се држи и поред толико ратних страхота претурених преко главе, од Озрена па до Косова, и тешке спознаје да је прошле године изгубио кћерку Николину, пето дијете, која је преминула након тешке болести. Млађе кћерке близнакиње нам рецитују пјесмице док домаћин точи љуту шљиву, а домаћица износи мезе и кафу. Ни у породици Максимовић нико не ради, па преживљавају захваљујући башти и узгоју ситне стоке.
Након тога организовано одлазимо у посјету средњовјековном манастиру „Свети Никола“ под Краљицом и обилазак фабрике за прераду дрвета „Еко лајн“ коју су изградили наши људи повратници из Холандије. Ту су нас дочекали директор фабрике Радојица Ракановић и начелник општине Петрово Зоран Благојевић,са којима смо наставили пријатељско дружење. На заједничком ручку коме је поред руководства општине Петрово присиствовало петнаестак новинара из свих дијелова РС искористио сам прилику да одржим ријеч о прошлим и будућим активностима наше организације. Начелник општине се у име донираних породица захвалио СЗС напомињући да је то и морална подршка опстанку Срба на овом рубном подручју.
Сутрадан, на Духове, искористио сам прилику да одем до обновљеног средњовјековног манастира „Света Тројица“ на Возућици (задужбина краља Драгутина Немањића) и присуствујем првој литургији.
У повратку са Озрена навратио сам до породице Павловић, у Обудовац. У кући сам нашао само Жељка и једно дијете, пошто је Митра била на надници у копању духана,а троје дјеце је отишло у школу. Са Жељком сам обишао новосаграђени дио куће и увјерио се да је наш новац максимално и исправо утрошен. Радови су обављени квалитетно,тако да су Павловићи први пут презимили без кише и снијега у кухињи, како се то раније дешавало. Пошто нам је ова породица у редовном програму помоћи, Жељко је предложио да му у будуће помогнемо у довршетку штале и куповини стоке,а он би радом са стоком сам обезбиједио средства за наставак градње куће.
