Ослободимо најмлађе Цветановске од стега неусловног живота. Изградња куће би била погодак у центар!

Сиромаштво и немаштина, руку под руку ходе овим просторима и остављају своје неизбрисиве трагове. Облавце, Младо Нагоричане, Канарево, места су која смо посећивали, а која говоре управо у прилог овој тврдњи. Стрновац је нови локалитет који се налази у релативној близини горе побројаних места, а које такође додатно потврђује све наведено.

Успешно смо реализовали велике пројекте помоћи породицама и у Облавцу и у Младом Нагоричану и у Канареву, па је сада дошао ред да свој хуманитарни печат ударимо и у Стрновцу.

Породица Цветановски не разликује се много од других породица које смо имали прилику да упознамо. Неусловна кућа, нередовна примања и четворо мале деце. Довољан разлог да их посетимо и тиме начинимо први корак ка крајњем циљу – стварању лепших услова за одрастање деце!

Милован је домаћин ове породице. Супруга Пепина готово двадесет година млађа. А четворо тихе дечице употпуњују њихов дом. Најстарији, али и једини дечак је Матеј (10). Предводник и заштитник своје три сестрице, Анастасије (8), Калине (7) и Јоване (2).

Бистри и знатижељни погледи ове деце пратили су нас у стопу, док смо ишли из просторије у просторију и покушавали нешто више да сазнамо од њихових родитеља о стању куће и самој власничкој структури.

„Кућа није наша, то је прво што морам да кажем. Има више наследника. Сада ми користимо ову једну половину, а другу половину сестра. Ова трпезарија са кухињом, део ходника и та главна соба где ми деца спавају. То је тренутно наше“, појаснио нам је Милован детаље у вези њихове стамбене ситуације.

Дечија соба нам је прво привукла пажњу.

Рупа у плафону затворена је картоном. Остатак плафона у соби ољуштен је и отпао, кабл без сијалице виси, а трагови влаге су свуда. Нагорели прекидачи за светло, прозор на ком је напукло стакло, врата од ормана отпала или увезана пертлама да се не отварају.

И поред тога што у недостатку ормана гардероба и патике стоје набацани уза зид и стављени у картонске кутије, соба одише неком уредношћу. Подови и кревети нису прљави, сложена је постељина, ранчеви су поређани. Све има своје место, иако простора за одлагање нема.

Још нешто смо запазили код њих у соби. Пикадо нацртан хемијском оловком на зиду. Изузетно је занимљиво како деца у породицама попут ове, маштовито направе себи елементе за игру.

Можда постиђени, а можда и затечени оволиким бројем непознатих људи који су им стигли у кућу, нису били причљиви. Ми смо морали некако да сазнамо како им се одвија тај њихов посебно осмишљен пикадо, па нам је Матеј укратко појаснио:

„Нацртали смо бројеве на зиду и онда узмемо бојице и гађамо“, домишљато нема шта.

Од свих просторија, ипак је купатило у најгорем стању. Као да је у склопу затворске јединице у некој од оријенталних земаља. Да ли ова дечица заслужују да имају услове као у затворској јединици? Одговор је одричан.

На крају крајева зато смо их и посетили, како би нашли начин да им помогнемо да се са немаштином боре из новог дома.

„Ако причамо о градњи куће, постоји земља ту преко пута и која ми делом припада. Имали би нешто наше, а не би морали да се селимо“, озарен је био Милован и на сам помен могуће помоћи у виду градње нове куће.

Уз помоћ наших донатора обрадовали смо многе породице из ових крајева, као што и поменусмо. Ништа мање не очекујемо да буде ни када је реч о породици Цветановски.

Зато упућујемо позив да се подржи још један задужбинарски пројекат у Северној Македонији.

И за крај мала дигресија, када смо већ поменули пикадо и креативност деце. Наша организација је препознатљива и по великом броју добротворних догађаја које организује, између којих је један од најраспрострањенијих Пикадо из блока, па се надамо да ће се наћи неко ко би овим малишанима обезбедио један прави пикадо и тако им и на тај начин улепшао детињство.