Петоро деце дели две тесне собе са оцем, бабом и дедом у кући од блата – Помозимо Чолићима из Крушевца да добију нову кућу!

Када осам људи живи у две собе тескобне куће, нема сумње да је њихово горуће питање да се животни простор некако прошири. Међутим, породица Чолић из Лукавца код Крушевца не може разматрати проширење. Разлог је једноставан – куће у којој живе направљена је од блата и време ју је одавно прегазило. Једино решење јесте рушење старе и изградња нове куће.

Она је преко потребна породици Чолић. Домаћин Славољуб сам не може да се упусти у овај подухват. Успевао је да дигне кредит када је требало да се услови у старој кући мало побољшају. Тај кредит отплаћује до 2028. године, а остало му је још око 400.000 динара.

Његова деца су вредна. Најстарији Бојан (21) ради за малу плату у Трајалу, фабрици гума. Горан (19) је изучио пекарски занат и почео је приватно да ради. Бојана (17) иде у трећи разред средње школе за туризам и угоститељство у Крушевцу. Алекса (12) и Виктор (10) похађају основну школу. Сви они имају своје снове и циљеве за које се боре и које сањају када ноћу угасе светло у две једине собе које деле са оцем, баком и деком.

„Највише ми је због деце. Њима је потребно да имају много више простора. Труде се, вредни су, стварно сам поносан на њих. Али, и сами видите колико су цене свега отишле горе, а плате су мале. Ми нову кућу себи не можемо да приуштимо“, почео је причу Славољуб.

Живот овог вредног човека није лак. Има „шећер“, а поред тога напустила га је и жена. Ипак, зна да мора да се жртвује за децу. Он сваки дан ради напоран посао у хладњачи на температури која је у великом минусу. И то за плату која је незнатно виша од минималне зараде.

„Моја жена, њихова мајка, већ дуго је одлазила од нас на по недељу дана, па би се враћала. Напусти нас, дође, оде опет. Виђали бисмо је у Крушевцу. Срамота је била велика. Нисам могао да живим тако, што сам јој јасно и рекао. Напустила нас је“, открива овај напаћени човек, који поред деце брине и о старима.

Наиме, са њима живе деда Раденко, који болује од епилепсије, и бака Ружица. О њима брину сви, иако Богу хвала још имају снаге.

„Видите и сами како изгледа ова кућа. Дефинитивно нам је нов кров над главом највећа нужда и приоритет. Све друго може да сачека боље дане, али стара кућа од блата и две собе у којој живимо сви заиста јесте за мењање“, каже Славољуб.

Чолићи су радни људи. Поред својих обавеза проналазе време и за сеоске послове. Тако имају краву и два телета. Гаје и башту у пластенику за сопствене потребе како би мало растеретили велике трошкове. Зато Хуманитарна организација Срби за Србе позива све донаторе да помогну како би добили нов и адекватан простор за живот.