Породица Неда да их животна искушења сломе – неуморни борци, дају све од себе за своју децу и газе напред!

Право чудо је та родитељска љубав и снага, када је у питању живот сопствене деце. Вероватно једна од најјачих покретачких снага на овом свету, која се не може појмити.

Од нуле су кренули родитељи Бранимир и Наташа Неда да стварају и граде себи и својој деци Ирис (18), Анити (17), Марку (14) и Рељи (5) боље услове за живот. И сами намучени, одрастали у сиромаштву без родитеља, са мноштвом браће и сестара, научили су шта значи немати. Одлучили су да не дозоволе, да такво детињство имају и њихова деца. Пре неколико година су купили трошну и недовршену стару швапску кућу у Ковачици, како би имали свој кров над главом. Међутим, као да није било довољно искушења и тескоба за ове дивне родитеље. Најмлађи син Реља имао је велике компликације приликом рођења, када је остао једва жив, али са озбиљним здравственим последицама.

Доктори су га малтене мртвог донели у породилишту и дигли руке од њега, па се неко чудо десило, Божија воља и преживео је. Ипак је све то оставило последице на њега. Дијагноза његовог стања је Вестов синдром, који се манифестује кроз бројне епилептичне нападе, а који су праћени јаким спазмима и тешком менталном ретардацијом – увела нас је у причу мајка Наташа.

Ипак, тренутно Рељино стање, не одаје утисак да се све то издешавало.

Било нам је тада баш тешко. Само што смо купили ту кућу, ја сам била у породилишту са Рељом коме је живот висио о концу, на кући је кров почео да се руши. Супруг је тада примао само 30.000 динара, живели смо са једном платом и нисмо знали шта нас је снашло и шта пре треба да платимо. Ипак издигли смо се из пепела, као што видите. Задњи динар дајемо на Рељу, водимо га стално на разне терапије, плаћамо пратиоца за вртић и многи људи не могу да поверују када га виде, како је малтене скоро као и сва друга деца тог узраста. То је плод нашег мукотрпног рада, али нас чека још доста посла – поносна је мајка Наташа на побољшање здравственог стања њеног мезимца.

Кућа делује скроз пристојно и уредно, мада није изгледала ни близу тако као што имамо прилику сад да видимо.

Кров смо реновирали, овде је била и гаража коју смо претворили у три просторије. Сваке године смо понешто реновирали. Сад нам је у плану да урадимо фасаду на кући и још нешто унутар куће ако буде могло – објаснио је отац Бранимир како су претварали стару кућу у пристојно место за живот.

Са нестрпљењем смо чекали, да попричамо са овом сјајном породицом, на тему потребне помоћи, због чега смо их уосталом и посетили и опет нас је добијени одговор уверио, о каквој карактерној породици је реч.

Имам екипу од пар пријатеља и радимо најразличитије грађевинске радове. Бетонирања, копања канала и припремне радове. Тренутно оно што нам је најпотребније, како за посао који радимо, а директно је повезано и са потребама моје породице, јесте мали багер од 1.2 тоне. Малих машина нема овде да се изнајме у околини, а притом ништа више ручно не би радили и много брже би све завршавали. Самим тим бих зарађивао знатно више, а могао бих и тај багер да изнајмљујем другима по потреби – јасан је био Бранимир.

Ја чистим станове и то углавном на Петловом Брду. Четири сата губим у превозу до тамо и назад, али једноставно морам, јер су трошкови које имамо за Рељу велики. Можда ће и супруг више зарађивати ако се набави овај багер, па будем у прилици да нађем нешто ближе овде, како бих се више посветила Рељи и његовом опоравку – надовезала се Наташа.

И најстарија деца су заиста сјајна. Ирис и Анита су у средњој медицинској школи. Да ли је стање њиховог најмлађег брата Реље, које погађа целу породицу, утицало на то да се одлуче баш за медицинску школу, нису нам потврдили, али нема сумње да ће бити од велике користи њихова помоћ када је реч о Рељином здравственом напретку у годинама које предстоје.

Сувишно је било шта више рећи, након свега што је већ речено о породици Неда. Нама не преостаје ништа друго, него да обезбедимо тражену помоћ, како би ови вредни људи наставили своју борбу за побољшање здравственог стања малог Реље.