Вести

Заједништво, ведар дух, искрени осмеси, храброст, жеља да створе сами и једна велика љубав. То је оно што смо одмах видели у породици Миленковић када смо их прошле године посетили у Рајковцу, недалеко од Младеновца, где су купили кућу уз помоћ стамбеног кредита и успели да се одвоје од родитељском дома.

Након 16 година подстанарског живота, Котури из Новог Сада, коначно су дочекали да се скрасе. Вишегодишњи снови су се остварили и на јави, тако да је седмочлана породица Котур сада у свом дому у Србобрану!

„Сада смо под вашим новим кровом. Нека вам овај нови кров буде синоним за заштиту од свих искушења, олуја и проблема којих ће несумњиво бити у животу.“- уводне су речи о. Здравка Бојовића који је заједно са о. Далибором Купусовићем освештао нову кућу породице Трифуновић из Врбаса.

Вриједна и упорна породица Куч на корак је ближе да заврши свој дом, који годинама стрпљиво граде. У важном кораку на том путу потрудили смо се да им будемо велика подршка!

Иако је наша организација препознатљива по директној помоћи коју пружа породицама са више дјеце, што уосталом представља и нашу главну дјелатност, неријетко одговарамо на позиве за помоћ и одређеним удружењима, сеоским заједницама, образовним установама и народним кухињама, којима је неки вид подршке неопходан.

Наша организација је позната по томе што посебно води рачуна о припадницима нашег народа управо у крајевима гдје је опстанак доведен у питање, по ком год основу.

Предмет наше нове добротворне делатности у Северној Македонији биле су породице Дебељак, Крстић и Величковски. За разлику од многих других породица које упознајемо у овим крајевима, они нису притиснути тешком немаштином и имају знатно пристојније услове за живот.

Река Дрина, осим кривудавих токова и природних богатстава, носи дубоку симболику која прожима душу српског народа.

„Једва смо сакупили за кућу, коштала је 1.000 евра”, дрхтавим гласом рекла је Маријана, мајка шесторо деце, показујући објекат за који би мало ко помислио да је некоме потребан, а још мање да би неко желео да га купи.

Хуманитарна организација СРБИ ЗА СРБЕ у Републици Српској покренула је почетком јануара 2018. године националну кампању за помоћ социјално угроженим породицама широм Републике Српске и Федерације БиХ у сарадњи са мобилним оператерима Мтел, ХТ Еронет и БХ Телеком. Путем хуманитарног ПОЗИВА на број 17763 (са фиксне и мобилне телефоније) донирају се 3 конвертибилне марке. У току октобра пристигло је укупно 7.891…

У хладним зимским ноћима, док светлост празника обасјава домове широм света, многа деца на Балкану Божић дочекују у домовима обавијеним мраком, хладноћом и стрепњом. Зидови су црни од гарежи, плафони прокишњавају, а прозори прекривени старим крпама једва пропуштају зраке сунца. У таквим кућама највише недостаје светлости и белине које доносе…

Превише је прича без покрића. У свим сегментима свакодневног живота. Мало је дела, оних истинских, без задњих намера. Ми истинску љубав само кроз дела дарујемо напаћеном крајишком народу, који нас увек срдачно и раширених руку дочекује. Немају прилику да често угосте потпуне странце из матице, а који наменски посете места…

У оквиру Турнеје хуманости „До последњег даха“ Драгане Мирковић прикупљена су средства за породицу Мараш у селу Гошеву код Новог Пазара. Драгана Мирковић ове године певала је за пет девојчица, а данас их је свечано уселила у њихову нову кућу заједно са представницима Хуманитарне организације Срби за Србе и компаније…

Хвала Богу па није свака породица којој помажемо социјално-угрожена. Породица Туфегџић из Брчког броји чак шесторо дјеце, а срећни родитељи, отац Зоран и мајка Славица имају два сина: Стефана (24) и Луку (7), као и четири ћерке: Николину (21), Катарину (17), Кристину (11) и најмлађу Софију (6), која нас је све одушевила…

Некада су им орлови били комшије, а сада из њиховог новог дома пружа се прелеп поглед на Куршумлију! Акција која је подстакла десетине хиљада људи на хуманост успешно је приведена крају.

Када смо први пут посетили Милену Јамину и њено четворо деце, дочекала су нас помешана осећања. Са једне стране четворо малих анђела, лепих, добрих, веселих, а са друге стране забринута мајка, на чија су се плећа навалила многа искушења и невоље.

Да успјех увијек долази као производ рада, показује нам породица Ђокановић. Ова вриједна породица броји четворо дјеце, који иако су одлични ђаци и нижу одличне оцјене увијек имају времена да помажу својим родитељима у пољопривредним пословима.