Радна посјета код девет породица из Федерације БиХ

У 2025. години наставили смо са провођењем плана који смо зацртали прије двије године, а то је повећање акција у Федерацији БиХ. Обзиром на дугогодишњу повезаност са свештенством епархије захумско-херцеговачке и приморске и хуманитарном организацијом Добротвор из Мостара, те информацијама које смо добили од наших пријатеља, у првом дијелу ове акције акценат је стављен на град Мостар гдје смо посјетили осам породица, те на Столац и Купрес одакле смо посјетили по једну породицу. У другом дијелу акције који слиједи, донијећемо приче породица из Босанске крајине и Сарајева.
Прва породица коју смо посјетили је породица Милутиновић из Стоца, коју чине отац породице Предраг и мајка Мирјана и њихово троје дјеце Момчило (9), Стефан (5) и беба Павле од годину дана. Заједно са њима у домаћинству живе и Предрагови родитељи Свето и Вида. Од прихода, породица остварује дјечији и матерински додатак, а Предраг ради на надницу. Породица је држала краве, али су због болести и лијечења баке Виде морали да их продају прије неколико година. Тренутно држе овце, а обзиром да већ имају спремну шталу, план наше хуманитарне организације је да им донира пет крава, како би могли поново да обнове стадо.
Враћајући се из Стоца према Мостару, свраћамо и код породице Радишић у мјесту Ходбина. Отац породице Срето и мајка Николина изродили су чак петоро дјеце и то: најстарији ћерку Еву (18) и четири сина: Раду (17), Љубу (15), Уроша (12) и Лава (8). Права ријеткост међу повратничким породицама и прави драгуљ у нашем народу. Додатно, крст породици отежавају и здравствене потешкоће које имају Ева и Урош. Но породица не клоне, а радост и вјера избијају из њихових осмијеха. Као планирану помоћ, породица нам је затражила да урадимо фасасду са термоизолацијом, а уколико буде средстава гледаћемо да породицу додатно финансијски оснажимо и обезбиједимо им багер како би са њим отац Срето могао додатно да приходује, обзиром да је оспосбљен за руковање са њим.
Даље, пут нас води у Бијело поље код Мостара гдје у Потоцима прво посјећујемо породицу Вучић. Отац Томо и мајка Валентина имају троје дјеце: Бранимира (20), Гордану (18) и Кристину (9). Породица се бави аутомеханичарским радовима у радионици коју имају у дворишту и пољопривредом, а план је да породици обезбиједимо фрезу за трактор и пластеник.
Недалеко од породице Вучић, живи и породица Антељ. Сретен и Слађана имају троје дјеце: Кристину (11), Данку (9) и Андреја (4), а у домаћинству са њима живе и Сретенови родитељи Миливоје и Загорка. Сретен тренутно адаптира кућу за своју породицу, а наша организација намјерава да му помогне куповином столарије.
Због обавеза тај дан, враћамо се опет у Ходбину код породице Пудар. Родитељи Бојан и Валентина имају три сина: Дилана (8), Николу (5) и Немању (2), а са њима у кући живи и Бојанова мајка Јасна. Кроз разговор са породицом разматрали смо неколико опција на који начин да им помогнемо, но до тренутка објаве извјештаја још увијек нисмо конкретизовали помоћ.
Након Пудара, идемо у Врапчиће код породице Ружичић, у породичну кућу код два брата Богдана и Александра, а обојица имају по троје дјеце. Богдан са својом супругом Бојаном има два сина Николу (16) и Немању (13) и ћерку Николину (6), док Александар са супругом Тањом има двије ћерке Лану (16) и Софију (2) и сина Луку (13). План је да породици помогнемо са израдом објекта за израду и лакирање намјештаја, чиме се Богдан и Александаr додатно баве, поред редовних послова који имају. У зависности од утрошка средстава на овај пројекат, покушаћемо и да Александру обезбиједимо и сет алата и грађевинских машина.
За крај нашег дугог и напорног дана у Мостару, посјећујемо породицу Поповић у насељу Родоч колонија. Породицу чине отац породице Борислав и мајка Ангелина и њихово троје дјеце: Маја (15), Сара (12) и Лука (8). Већ уморни и исцрпељни наилазимо на најатежу причу тога дана. Породица навикнута на честа сељакања, али и уморна од истих, без свога дома, а коју нису заобишле ни тешке болести мајке и најстарије ћерке. Како смо дошли готово ненајављени и затекли породицу неспремну на нашу посјету, нисмо успјели да се усагласимо за евентуалну помоћ. Али у једно јесмо сигурни, породицу треба помоћи и подржати у њиховој борби. Отац марљиво ради до касно у ноћ како би обезбиједио средства за своју породицу, док је Сара врхунски џудиста која осваја медаље широм Европе и коју због одласка на такмичење нисмо затекли кући.
Сутрадан, у повратку кући свраћамо у Доње Равно, на Купрешкој висоравни, недалеко од истоименог града Купреса, код породице Мрчајац. Душан и Мира имају четворо дјеце Ренату (27), Слађану (22), Јовану (18) и Момира (13). Дјецу нажалост нисмо затекли код куће јер током радне седмице живе у Бугојну, због посла најстаријих ћерки и школовања Јоване и Момира. Породица је обновила своју кућу и изводе полако дјецу на пут, а највише приходују бавећи се сточарством. Држе овце, краве и живину, а наша организација намјерава да им помогне куповином балирке како би могли лакше да спремају сијено за зиму.
Са путовања смо се вратили помјешаних осјећања, али на крају ипак јако задовољни. Прва ствар која радује је да наш народ живи у овом дијелу Босне и Херцеговине и да имамо коме да помогнемо. Са друге стране, радује и чињеница да су сви наставили живе након ратних дејстава и да су махом сви успјели да обнове своје куће и рјеше стамбено питање, те да су сви углавном запослени и да у слободно вријеме додатно приходују за своје породице, што ове породице чини значајно стабилнијим и отпонијим на изазове са којима се срећу. Ми као организација ћемо се трудити да их додатно оснажимо и помогнемо у њиховој свакодневној борби и што је најважније да им покажемо да нису сами, да има неко да их саслуша и пружи своју братску руку.
Позивамо све да се у складу са својим могућностима укључе у ову акцију, било директним донацијама путем наше донаторске платформе, било да вијест о овој радној посјети подијеле са својим пријатељима. Срба са Купреса, Мостара, Стоца и читаве долине Неретве има разасутих по цијелом свијету и сигурно их интересује да чују како њихов народ из родног краја живи данас.
НЕМА ПРЕДАЈЕ!