„Рат, терористи, рањавање. На Косову је био пакао” – Милан Ћирић је са 22 године постао војни инвалид. Гелери у глави још га угрожавају! (видео)

„Рат на Косову и Метохији ме је ухватио на редовном служењу војног рока. Од тада терен, шуме, пушкарање са терористима, бомбардовање… Малтене као дете сам доживео да ми другари гину и на рукама умиру. Онда сам и ја рањен у шиптарској заседи између Вучитрна и Митровице, а због гелера у глави и кичми који не смеју да се изваде постао сам ратни војни инвалид. Са своје 22 године морао сам у инвалидску пензију. Данас се често запитам где сам ја био ако моја деца немају да се обуку, нормално да поједу – бар један ормар да имају. Нисмо потребни никоме више”, започео је огорчено причу Милан Ћирић, одликовани српски херој.

„Немамо чега да се одрекнемо, просто увек немамо!”

Милан је био у тенковској јединици, а у годинама након рата је са супругом Марином добио троје деце – Бориса (20), Ивану (17) и Јовану (14). Данас, четврт века од кобне 1999. године, живе у селу Пуховац код Александровца. У старом, руинираном и небезбедном објекту који би се тешко кућом могао назвати. Ова нахерена приземљуша, без крова, са накривљеним зидовима и огољеним циглама неравномерно распоређеним тек да не зјапе рупе, без стакала на импровизованим неједнаким прозорским отворима, натера човека да се стресе и да се запита – где су држава и друштво заказали кад је ово уопште могуће. Кад ово не видимо!

„Нажалост, ја сам се надао бољем, али здравствено стање је из године у годину све горе. Хтео бих да радим, ал’ не могу. Гелери у кичми не смеју да се дирају да не бих остао непокретан, а из главе их не ваде да не постанем слеп. Ту су и несносни болови, терапије и психички проблеми, стварно сам свашта прошао – чак ми се и мајка обесила понајвише што за време рата дуго није знала шта је са мном. И даље се надам њеном гласу, али… После ми је и оца тумор однео. Са 400 евра инвалиднине једноставно немамо ни за шта. Хоћу деци да купим добре патике од 1.000 или 1.500 динара да не иду у поцепаним, али не вреди. Некад и за хлеб морам да замолим пријатеље, бар за њих да буде. Ми се фактички чак и не одричемо ничега јер немамо чега, просто увек немамо”, наставио је овај поносит, али и великом муком притиснут човек.

„Мој тата је херој!”

Да све буде још теже, мајка Марина је оперисала тумор штитне жлезде и материце, а имала је и честе епилептичне нападе. Дешава јој се и данас због стреса да заврши на инфузији. Борис је као дете имао шум на срцу, а сада га муче мигрене. Ивана има велике проблеме са говором, па школу похађа по ИОП-у. Најмлађа Јована је рођена само са једним бубрегом и мора добро да води рачуна о свом здрављу. Бројне честитке и цртежи, којима покушава да обрадује остале чланове породице, углавном су једини украси на њиховим малтене црним од буђи зидовима.

„Кад имамо паре, за рођендане добијемо сок и торту. Кад немамо, само се загрлимо и честитамо. Не буде ми криво због тога или што другари имају телефоне, а ја немам. Не стидим се, свесна сам у каквој смо ситуацији и то је то. Овим честиткама се трудим да им улепшам дане и поручим да мислим на њих. Мој тата је свакако испао херој што је тако млад отишао да ратује тамо и хвала Богу јер га је сачувао”, рекла је ова дивна и још једна прерано одрасла девојчица.

Младић пред којим је стајао цео свет…

Увек нас туга обузме кад видимо да било ко живи овако тешко, а камоли породице српских јунака. Они који су бранили наш народ и ризиковали животе не смеју бити заборављени, а овај честити човек радио је то кад је било најтеже. Младић, пред којим је требао да стоји цео свет са свим могућностима, своје здравље и лагодну будућност положио је на бранику Отаџбине. И не само да је био рањен, већ се у завојима вратио на положај након свега 10 дана и остао је ту до самог краја – до болног повлачења српске војске са Косова и Метохије!

„Уф, никада то нећу заборавити. Али вратићемо се једног дана, даће Бог”, закључио је разговор домаћин.

Срби памте своје јунаке!

Хуманитарна организација Срби за Србе помогла је већ многим таквим породицама широм Србије, Републике Српске, Црне Горе и осталих подручја, па овог пута покрећемо акцију помоћи за Милана Ћирића и његову породицу. Помозите нам својим донацијама да им обезбедимо нови дом. Покажимо да Срби памте своје јунаке!

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА
1. IBAN: DE97 7606 9559 0002 7519 92
2. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)