У суботу 2. јуна, у оквиру фестивала Дечије радости - Ширимо осмехе, Мала школа ''Бранко Радунковић - Воља чини чуда'' је у вршачком Народном позоришту ''Стерија'' обележила мали јубилеј и по пети пут доделила истоимене награде. Дивни људи пуни радости и позитивне енергије поново су се окупили на једном месту и својим животним причама и искуствима напунили батерије присутних гостију за целу годину.
Добитници овогодишње награде су:
Оснивач Мале школе Зоран Вучетић подсетио је у свом обраћању на почетке рада и разлоге због којих она и постоји.
- 3. јуна 2013. године покренули смо инцијативу и окупили оснивачки одбор уз договоро и чика Бранков благослов да Мала школа носи његово име и тај слоган по којем је он познат ''Воља чини чуда'', са жељом да и ми сведочимо и учимо децу оним принципима по којим је чика Бранко живео и по којима и даље живи, и не одустаје - рекао је Вучетић.
Награде су ове године уручене вече уочи рођендана Бранка Радунковића, човека чија воља већ 77 година чини чуда, и који сваком речју буди оно добро у људима. Како је рекао, све их је окупила љубав, јер кад има љубави нема жртве и ништа у животу није тешко.
- Хвала вам свима што сте дошли вечерас на ово, ја то тако осећам, молитвено саборовање. И ако вечерас, и увек где се у славу Бога нешто дешава, не оплеменимо своју душу онда ћемо бити као жељезо које није оплемењено златом, сребром, николм, рђа брзо нагриза - напоменуо је Радунковић.
Пети рођендан школе и пето уручење награда увеличали су и претходни добитници ове награде: Студио савремене игре "Оља", Марина Клиска и Хор "Распевани професори", Лазар Ришар - маратонац из Сомбора, Драган Виторовић - оснивач и председник Социјално-хуманитарног удружења параплегичара и квадриплегичара "Параквад ВШ", Александра Нинковић Ташић - оснивач и председник Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин". Специјални гости били су чланови Црквено-градског хора "Света Три Јерарха" из Алибунара.
Прошлогодишњи добитници: Арно Гујон - оснивач и председник Хуманитарне организације "Солидарност за Косово", Радош Бајић - глумац, сценариста и редитељ, и Маја Ковачевић - мајка једанаесторо деце, власник издавачке куће "Глас Србије" и оснивач и председник удружења "Књегиња Персида Карађорђевић" (за помоћ породицама са више деце), присутнима обратили путем видео порука, јер из оправданих разлога нису били у могућности да присуствују Свечаној академији.
Након Свечане академије и фотографисања са публиком, добитници су били угошћени на "агапе" (трпезу љубави) где су дочекали чика Бранков 77. рођендан са песмом "Многаја љета".
Позивамо вас да погледате и краткометражни филм о чика Бранку који у 20ак минута описује њега и његов животни пут:
- Александар Гајшек - уредник и водитељ култне емисије "Агапе" (коју је пре више од једне деценије покренуо у сардњи са академиком Владетом Јеротићем)",
- Милан Богојевић - аутор књиге "Милунка Савић - ордење и ожиљци",
- Дарко Николић - аутор књиге "Гвоздени пук" (награда му је накнадно уручена, јер је био спречен да присуствује додели),
- протојереј-ставрофор Кристо Алексић - старешина Храма Васкрсења Господњег у Новој Пазови и
- Хуманитарна организација Срби за Србе - председник Игор Рашула.
Оснивач Мале школе Зоран Вучетић подсетио је у свом обраћању на почетке рада и разлоге због којих она и постоји.
- 3. јуна 2013. године покренули смо инцијативу и окупили оснивачки одбор уз договоро и чика Бранков благослов да Мала школа носи његово име и тај слоган по којем је он познат ''Воља чини чуда'', са жељом да и ми сведочимо и учимо децу оним принципима по којим је чика Бранко живео и по којима и даље живи, и не одустаје - рекао је Вучетић.
Награде су ове године уручене вече уочи рођендана Бранка Радунковића, човека чија воља већ 77 година чини чуда, и који сваком речју буди оно добро у људима. Како је рекао, све их је окупила љубав, јер кад има љубави нема жртве и ништа у животу није тешко.
- Хвала вам свима што сте дошли вечерас на ово, ја то тако осећам, молитвено саборовање. И ако вечерас, и увек где се у славу Бога нешто дешава, не оплеменимо своју душу онда ћемо бити као жељезо које није оплемењено златом, сребром, николм, рђа брзо нагриза - напоменуо је Радунковић.
Пети рођендан школе и пето уручење награда увеличали су и претходни добитници ове награде: Студио савремене игре "Оља", Марина Клиска и Хор "Распевани професори", Лазар Ришар - маратонац из Сомбора, Драган Виторовић - оснивач и председник Социјално-хуманитарног удружења параплегичара и квадриплегичара "Параквад ВШ", Александра Нинковић Ташић - оснивач и председник Образовно-истраживачког друштва "Михајло Пупин". Специјални гости били су чланови Црквено-градског хора "Света Три Јерарха" из Алибунара.
Прошлогодишњи добитници: Арно Гујон - оснивач и председник Хуманитарне организације "Солидарност за Косово", Радош Бајић - глумац, сценариста и редитељ, и Маја Ковачевић - мајка једанаесторо деце, власник издавачке куће "Глас Србије" и оснивач и председник удружења "Књегиња Персида Карађорђевић" (за помоћ породицама са више деце), присутнима обратили путем видео порука, јер из оправданих разлога нису били у могућности да присуствују Свечаној академији.
Након Свечане академије и фотографисања са публиком, добитници су били угошћени на "агапе" (трпезу љубави) где су дочекали чика Бранков 77. рођендан са песмом "Многаја љета".
Позивамо вас да погледате и краткометражни филм о чика Бранку који у 20ак минута описује њега и његов животни пут:
Повезане вести
„Кад је дигао руку на себе, као да је однео пола мене” – трагична прича самохране мајке Николије Радевић код Сјенице
Природа као нацртана, као да су је правили најбољи светски стручњаци за анимиране филмове. Једноставно човек да стане и да гледа и да не може да се насити лепоте какву има овај крај наше земље. На коју год страну да се погледа, све је лепо.
Изоловани од света, у дубини шума пчињског округа, моле за помоћ због будућности своје деце!
Опет нас је пут одвео у једну од најсиромашнијих општина у Србији, у општину Трговиште. Намера је била да посетимо шесточлану породицу Цветковић, из забаченог села Нови Глог. Природа скоро па нетакнута, што због саме локације села, што због чињенице да у селу готово да живе душе нема.