Село Латово
Дошло је ред да се и Поречу колко толко одужимо, да му патње убележимо, да му човека обиђемо, да се сенима палих честитих људи поклонимо. Од неких јутара нас је одвајало, и сада спајао Прилеп. Призрак сунчаних јулских трептаја, можда је подсећао на онај фебруарски кад смо на излазу из Скопља, бистрили видике и упућивали знатижељне погледе на стазе крајолика западног дела Македоније. Сада смо у сусрет овом крају ишли заобилазним путем, преко Велеса, Плетвара у граду испод Маркових кула – Прилеп. Ток историјских огледа и прилика нашег рода, неизбежна је тема, са још једним уверавањем властитог незнања. У тој причи огледа се судбина нашег човека.
Домаћин Саша нам показује где је била кућа војводе Мицка Крстића
Причу о поречким Србима, о мало знаном Поречу, упијају вредни Зоран и Ненад који су кренули пут како би купили, и превезли до куће вредном домаћину Саши потребштине за дом. Прилаз протоку реке Треске већ је очарао Кумановце. Пореч у овом западном делу који се ослања и нагиње на централну Македонији ослања се у долини на реку Треску, по том поречју и носи то име. Атар села Латово, и даље опија својим миром. Сада не морамо трагати за непознатим, јер нам о славном војводи Мицку Кртсићу (1855 — 1909), поново збори Сашо Крстевски, потомак војводе.
Саша показује личне ствари од војводе Мицка Крстића
Зборимо још коју реч, па одлазимо на предах код домаћина у кућу. Вредни Сашо сада ће са својим укућанима и троје деце моћи да мало олакша своје муке. Христина (16), Сашка (15) и Борче (7), знатижељно су посматрали госте и апарате за кућу. Увек добродошлица, лепа скувана кафа на шпорету за дрва. Приче о околини, о селу Русјаци, о Броду...нижу се...
Спомен костурница у селу Манастирец
Хуманитарна организација СРБИ ЗА СРБЕ упућује позив свим пријатељима и донаторима организације да се укључе у акцију прикупљања средстава за помоћ овој и другим социјално угроженим вишедетним српским породицама.