СЗС помогли породицу Љубисављевић

Набавка хране и хигијене

Испред организације је у посети био члан Новица Цветковић, њихов представник за Пчињски округ, који није крио задовољство што су упознали ову вишечлану породицу која се храбро бори да опстане у овим тешким временима.

Мајчина радост

Долазак натовареног џипа испред куће Љубисављевића изазвао је код деце радосну цику и поскакивање јер су добротвори почели да истоварују храну и оно што они највише воле - кремове и слаткише. Било је брашна, зејтина, соли, шећера, млека, конзерви више врста и других намирница, уз оно што је наравно највише обрадовало мајку Драгану - неколико џакова прашка за прање веша.

Кухиња породице Љубисављевић

Дневна и спаваћа соба за мале Љубисављевиће

- Захваљујући писању франкфуртских "Вести" сазнали смо за ову вишечлану и вредну породицу која се свакодневно бори да се прехрани и опстане на кућном огњишту, у селу Стропско, четири километра удаљеног од Врања. Видели смо велику пожртвованост мајке Драгане која по цео дан брине о деци, која су једно другом до ува. Најстарије има 15 година, а најмлађе само годину и по. Такође, ни брига оца Драгана није ништа мања, он готово никад није код куће, непрекидно је негде у селу где ради у надници. Одлази рано ујутру, а враћа се касно увече. Хвала "Вестима" што нам омогућују да сазнамо за постојање оваквих српских породица јер оне заслужују нашу пажњу и бригу. Коначно, ова деца су и будућности наше Србије - поручује Новица Цветковић.

- Ова година нам је почела прелепо захваљујући разним племенитим људима из иностранства и Србије који су за нас сазнали читајући у "Вестима". Иако се свакодневно боримо да опстанемо и преживимо, помоћ коју добијамо много нам олакшава живот. Увек има врућег хлеба на столу, а сада поред хлеба има и других намирница које су за нас и наше малишане биле одувек прави луксуз. То нисмо могли да им приуштимо ни за највеће православне празнике. Бог да нам поживи све наше добротворе, као и организацију Срби за Србе за коју смо чули да много помаже сиротињу која има пуно деце. Нека их Бог благослови и подари свима здравље и срећу - каже Драгана.

Љубисављевићи који живе у питомом селу поред реке имају свој мали пластеник. Мајка Драгана са одраслим ћеркама, кад среди најмању децу, одлази ујутру да позавршава послове, да полако расад који имају посади, а потом окопава, плеви и брине о будућим стабљикама парадајза и паприка.

- За нас тај пластеник много значи јер нам доноси поврће које нам после олакшава прехрањивање. Често деца не сачекају да парадајз и паприка сазри, па то поједу полузрело. Немамо још квалитетне земље, а могли бисмо да посадимо и произведемо бар за нас довољно кромпира, пасуља, купуса - набраја Драгана која не проклиње њихову судбину.

Мартина Љубисављевић у свом кревецу

Одлазећи, по ко зна који пут закључујемо да су Љубисављевићи упркос свакодневним животним тешкоћама једна весела породица у чијем дому станује љубав, где се стално чује песма с транзистора или телевизора, такође добијених од добрих људи.

- Зашто крити, ми смо срећни, живот је један и непоновљив. Некима у кукњави прође живот, а ми покушавамо да се што више смејемо и уживамо једни у другима, јер нам је бог подарио и децу и здравље. Мало ли је?! - поручује мајка Драгана Љубисављевић.

Позивамо све људе добре воље да и даље подржавају рад Хуманитарне организације СРБИ ЗА СРБЕ и на тај начин помогну и обрадују велики број деце којој је помоћ преко потребна.