05. маја 2016.

СЗС у посети Лазићима код Угљевика

СЗС у посети Лазићима код Угљевика
Након што нам се педагог основне школе „Никола Тесла“ у Пилици, општина Угљевик, обратио за помоћ, представници Хуманитарне организације Срби за Србе из Републике Српске посетили су осмочлану породицу Лазић. Ову школу похађа петоро дјеце од укупно шесторо Лазића. Радомир (1976) са супругом Снежаном (1981) има шесторо дијеце, Добрила (2001), Далиборка (2003), Мира (2004), Ратко (2006), Ранка (2008) и Свијетлана (2011). Живе у селу Горња Крћина, удаљеном 27км од Угљевика. http://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/RepublikaSrpska/2016/Lazic/l3.jpgЖиве у породичној кући која је стара градња, кров је у веома лошем стању (прокишњава на пар мјеста), а имају четири просторије које су функционалне - спаваћа соба, кухиња, дневна соба и тоалет. Имау подршку од сестре из Швајцарске која им је купила намјештај и столарију на кредит. Снежанина сестра има здравствених проблема и она је тренутно у Угљевику, често је код њих и помаже им колико је у могућности али то уопште није велика подршка. Од шесторо дијеце петоро иде у основну школу Мира (6 разред), Ратко (4 разред), Ранка (2 разред), Добрила (9 разред) и Далиборка (7 разред) тако што пјешаче неколико километара. За наставак школовања ће бити веома тешко због финансија јер у близини нема средње школе, а најближа је у Угљевику до којег има 27 колиметара, тако да ће бити немогуће возарити или плаћати дом.  http://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/RepublikaSrpska/2016/Lazic/l4.jpg Најстарија ћерка Добрила болује од епилепсије и већ дуже вријеме не иде у школу. Отац Радомир не ради као ни мајка Снежана која и нема времена од кућних послова и како каже велика обавеза су дјеца. Једино редовно примање је дјечији доплатак који износи 140км. Радомир као глава породице се бори на разне начине како би дошао до новца да обезбједи дјеци боље, позив да ради за дневницу у комшилуку не одбија, иде да сјече дрва, цјепа, копа итд. Спосабан је за рад и не одбија нити се стиди било којег посла али су то углавном послови који трају дан, два и за ситне паре али зна да цијени новац и захвалан је сваком ко га зовне да га заради. Како каже често иде у шуму да спреми дрва која прода али и то је један од начина зараде. http://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/RepublikaSrpska/2016/Lazic/l2.jpgПородично домаћинство Лазића  http://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/RepublikaSrpska/2016/Lazic/l6.jpg Скоро сви приходи које породица остварује долазе од пољопривреде и сточарства 

Поред социјалне службе и хуманитарних организација који их често обилазе, нема неке велике помоћи, мада су поједници и помогли на чему су Лазићи неизмерно захвални. Поред куће имају свињац, као и двије свиње које тове за зиму, имају велику њиву у којој сију колико им је потребно за њих, али на жалост немају пара за више. Када смо дошли до тога каква помоћ им је потребна, слијегали су раменима, док су дијеца као и све вријеме ћутљиво посматрала и слушала наш разговор. Нису знали одакле да почну, па су помало стидљиво почели. Немају веш машину, веш носе код сестре која живи у Доњој Трнави, 5 километара од њихове куће, као и шпорет на дрва пошто је стари у јако лошем стању. Затим су изразили велику жељу за сјеменима и фрезом којом би обрађивали земљу. Краву су имали до прије пар година. Моторна жага је потребна Радомиру јер доста ради у шуми (постојећа је у јако лошем стању). Коњ са којим би могао да ради послове око куће у шуми као и да заради са њим би такође био од велике помоћи. Добро би им дошло и хране као и основна средства за хигијену и наравно гардероба за дјецу. Наравно свјесни су да не могу добити све али и сами су рекли да би им свака помоћ добро дошла, велики је списак жеља али су свакако били захвални на самој посјети наше организације јер су упућени у наш хуманитарни рад. http://www.srbizasrbe.org/wp-content/themes/szs-theme/images/RepublikaSrpska/2016/Lazic/l5.jpg Најмлађа Свијетлана Лазић проводи нас кроз свој дом 

Лазићи су нас лијепо дочекали и у неких два сата подјелили са нама своје муке и проблеме, провели нас кроз имање и укратко испричали своју животну причу. Велики су борци и дјеца су им велико благо које их одржава да поред свих проблема буду срећни и насмијани. Ратко (2006) није на сликама јер је имао повреду главе приликом пада током играња са сестрама и налази се у болници у Угљевику, опрпавља се и убрзо излази из болнице.

Повезане вести

Коментари