СЗС у посети на Косову и Метохији
Чланови Хуманитарне организације СРБИ ЗА СРБЕ посетили су почетком маја простор Косова и Метохије у оквиру велике Васкршње акције. Том приликом посетили смо 14 породица и на лицу места се упознали са њиховим тешкоћама да остану и опстану на својим вековним огњиштима. Планирана помоћ се састоји у набавци покућства: електричних шпорета, ормана, кревета на спрат, троседа, замрзивача, веш машина, затим куповине краве, трактора, гаражних врата, решетака и врата за шталу, сређивање крова, набавку и допремања рехабилитационог бицикла. Укупна вредност планиране помоћи износи око 20.000 евра. Велику захвалност дугујемо нашим пријатељима из ЕХО “Мајка девет Југовића“ као и братству манастира Високи Дечани који су нам помогли да реализујемо ову акцију.
Током наше посете Косову и Метохији пут нас је водио од севера Косова, преко Косовског Поморавља и централног Косова, па све до Метохије. Поред социјално угрожених породица обишли смо још и средњевековне манастире Бањску, Високе Дечане и Девич, културно наслеђе од непроцењиве вредности који сведоче наш континуитет на овим просторима и дају нам наду у боље сутра. На овом путовању имали смо прилику да будемо домаћини нашим пријатељима из реп састава ТХЦ Ла Фамилија.
Станић Вујка испред своје куће
Посету крећемо из Зубиног Потока и породице Станић Драгутина и Вујике. Породицу још чине Драгутинова мајка, о којој воде бригу, и шест ћерки Драгана (16), Светлана (14), Стојана (13), Кристијана (11), Николина (10) и Валентина (10). Ова многодетна породица дели кућу са Драгутиновим братом, а издржавају се од социјалне помоћи и дечијег додатка. Узгајају три свиње за своје потребе, али немају простора за проширење сточног фонда. У разговору са домаћицом сазнајемо да немају електрични шпорет и да би им добродошли кревети на спрат.
Александар са мајком Дритом
Такође у Зубином Потоку, у незавршеној кући дочекују нас самохрана мајка Дрита Леповић и њен петогодишњи син Александар. Социјална помоћ није довољна за њихов живот, а право на дечији додатак је изостао јер Дрита нема српско држављанство. Њихов живот у зимским условима додатно отежавају две недовршене просторије без столарије које су само собним вратима повезане са делом куће који је у функцији, па имају потешкоћа у очувању топлоте.
Александар Леповић
Дритин супруг се упокојио пре неколико месеци па она сама не може да издвоји новац за адаптацију просторија и куповину столарије, а наслеђену имовину не жели да отуђи. Од покућстава потребан им је и усправни замрзивач који ћемо покушати да обезбедимо у наредном периоду.
Јаворинка Илић испред куће
Илић Јаворинка из Зубиног потока је самохрана мајка четворо деце, Марина (27), Маринко (26), Марица (24) и Драгица (24). Ова породица живи у изнамљеној кући и од покућства су им најпотребни шпорет на дрва и веш машина.
Близанци Нино и Нина Ракић
Даље настављамо до села Зупче и тамо долазимо до Ракић Јадранке и троје деце, Немања (13), Нино и Нина (5).
У разговору са самохраном мајком Јадранком сазнајемо да од прихода имају само социјалну помоћ и да су им неопходни електрични шпорет и замрзивач.
Посетом породици Ракић завршавамо обилазак северног Косова и настављамо ка манастиру Бањска где нам се придружују момци из групе ТХЦ Ла Фамилија, а даље са њима крећемо пут Прековца и народне кухиње где са пријатељима из хуманитарне организације Мајка девет Југовића договарамо будуће заједничке акције.
У поподневним часовима стижемо до села Беривојце, у општини Косовска Каменица у кућу Дикић Радована и Станимира. Радован је ожењен Сунчицом и имају петоро деце, Стефан (18), Марија (16), Милица (14), Александар (8) и Јован (7).
Породица Дикић
Недавна олуја проузроковала је удар грома директно у шталу породице Дикић и том приликом гром је усмртио две краве од којих се породица издржавала. Од примања имају социјалну помоћ и минималац који заједно нису довољни да у кратком року обезбеде средства за нову краву, тако да са домаћином договарамо скорију куповину о нашем трошку.
Лука и Душан Велић
Велић Бобан из Грачанице је медицински техничар, а његова супруга Даринка је домаћица. Са своја четири сина, Лазаром (12), Николом (10), Душаном (6) и Луком (4) живе као подстанари.
Породица Велић
Велићима је најпотребнија веш машина, а у плану је да се у наредном периоду Велићима обезбеди покућство, када се буду уселили у своју кућу.
Марија, Атанасија, Милица и Марко Ђорић
У вечерњим часовима стижемо до Ораховца где посећујемо две породице и дечији вртић у том месту. Прва обилазимо породицу Ђорић, наставник српског језика Добривоје и домаћица Мирела имају децу Марка (12), Марију (9), Атанасију (6) и Милицу (2).
Терапеутски бицикл за Марију Ђорић
Марија болује од генетске болести Атаксије која укључује слабост мишића, губитак равнотеже и координацију покрета, па њима достављамо рехабилитациони бицикл у нади да ће јој ојачати мускулатура до следећег сусрета.
Породица Казић
Недалеко од Ђорића налазе се Казић Мишко и Катарина који су родитељи шестогодишњег Јована и двогодишње Николине. Од примања имају минималац и дечији додатак, а са домаћином је договорено да им се поправи оронули и иструлели кров.
Кров који ће се санирати
У Ораховцу обилазимо и вртић који броји скоро 60 деце из Велике Хоче и Ораховца.
Вртић је веома важан за опстанак српске заједнице на овом просторима, јер је то једни вртић за српску децу у овом крају Метохије.
Како је кров у веома лошем стању, планирамо да помогнемо са 3.400 евра у постављању новог крова, димњака и олука.
Заједничка фотографија са децом из Ораховца
Овим се завршава наш први дан боравка на територији јужне српске покрајне Косову и Метохији. После пријатног разговора са монасима коначимо у манастиру Високи Дечани, а после недељне литургије обилазак породица настављамо по метохијиским енклавама.
Прво обилазимо Гораждевац у ком Јанџиковић Љубомир и Мирјана живе са децом, Нинославом (21) и Недом (20) која је ометена у развоју. Они живе од социјалне помоћи и обрађујући 30 ари земље, уз то имају 2 крмаче и 14 прасића. Јанџуковићи би волели да узгајају и краву, али тренутно немају услове за то, па ће покушати да их створе у наредном периоду, а до тад ћемо им набавити кревет за ћерку.
Мирјана Јанаџковић испред свој куће
У истој улици посећујемо породицу Симоновић Томислава и Драгице и њихових пет ћерки, Тању (23), Дијану (21), Крстину (18), Тамару (16) и Теодору (16). Три кревета и веш машина би умногоме поправила квалитет њиховог живота, тако да ћемо покушати да им обезбедимо што је пре могуће.
Породица Симоновић
Пут нас даље води у село Жач у ком су повратничке породице стално на мети лопова. Крадљивци не бирају плен, ако не успеју у намери да узму стоку или нешто од алата, задовољавају се и старим чизмама испред прага домаћина. Због таквог стања купили смо Вељку Коматовићу гаражна врата, решетке и врата за шталу у вредности од 600 евра, како би заштитио трактор и краве.
Младу породицу Коматовић поред домаћина Вељка чине још и супруга Маријана, син Страхиња (2) и једномесечна ћерка Марија.
Породица Коматовић испред нових врата за сигурнију гаражу
Предах правимо у селу Опрашке где нас уз ручак дочекује једина српска породица у том месту, коју чине Петко и Снежана Милетић и њихово двоје деце Тамара (10) и Лазар (9). Ова вредна повратничка породица прима социјалну помоћ и дечији додатак, а бави се пољопривредом, узгаја 6 крава и 3 крмаче. Са домаћином договарам изградњу штале оквирне вредности 3.500 евра, а новац за тај пројекат ће покушати да обезбеди огранак Хуманитарне организације Срби за Србе из Немачке.
Тамара и Лазар Милетић у свом дворишту
Породица Милетић
У месту Суво Грло обилазимо породицу Чедомира Томашевића који живи са супругом Слађаном и ћеркама Анђелом (7) и Миланком (5). Чедомир ради као помоћни радник у школи и бави се пољопривредом, стога одлучујемо да им помогнемо око куповине половног трактора, за који смо обезбедили 2.000 евра, док је остатак новца обезбедио домаћин.
Чедомир се обавезао да помаже са својим новим трактором комшије које немају механизацију.
Дечица породице Томашевић
Последња породица коју обилазимо живи у веома неприступачном пределу села Црепуља у општини Зубин Поток. Породицу Ђурић чине Зоран и Биљана, са којима живе њихова братаница Данијела (24), братанац Велиша (24) са женом Тањом (19) и сином Стефаном од 6 месеци. Близанце Данијелу и Велишу родитељи су напустили када су имали 3 године, тако да је бригу о њима преузео стриц Зоран. Тренутно сви чланови породице живе у старој кући, док се нова кућа, која је у изградњи, не оспособи за живот, тако да планирамо помоћ Ђурићима у грађевинском материјалу.
Породица Ђурић
Најмлађи члан породице Стефан Ђурић
Нова кућа која ће ускоро постати дом породици Ђурић
После успешно завршене акције обиласка породица на подручју Косова и Метохије упућујемо се до наших пријатеља у место Осојане где смо се поново сусрели са гостопримством и обичајима овог дела Метохије. Ту су наши пријатељи репери имали кратак, али зато емоцијама богат наступ који ће надамо се поновити у блиској будућности. На путу до Осојана смо искористили прилику да обиђемо манастир Девич, који је задње рушење претрпео не тако далеке 2004. године и чије згариште је видљиво и данас.
Повратак је протекао у сабирању свежих утисака и наших помешаних осећања. Сви смо се сложили да свака посета сународницима на Косову и Метохији мења наше погледе на целокупну ситуацију у којој се тренутно налазимо. Не губимо наду да ће бољи дани доћи, а до тада ћемо покушати да, што верније, прикажемо људима трагедију свога народа. Заједничким снагама можемо много тога да постигнемо, зато вас позивамо да скромним донацијама подржите ову, али и будуће акције Ваше и наше хуманитарне организације Срби за Србе.
Споменика несталим Србима на Косову и Метохији, подигнут у Грачаници