СЗС у посети породицама у Бојнику
Упућени у тешку ситуацију двеју многочланих породица из општине Бојник, четворочлана екипа СЗС-Ниш и СЗС-Швајцарска одлучила је да посети породице Станковић (9 деце) и Николић (12 деце), упозна се са њиховом ситуацијом и да заједничким договором дођемо до решења како да олакшамо тежак живот ових многочланих породица. Породицама је за први пут уручена помоћ у виду најосновнијих животних намирница и средстава за хигијену у износу од 3 000 динара.
Прво смо посетили породицу Станковић, која живи у селу Доње Коњувце неколико километра од општине Бојник. Станковићи имају 9-оро деце. Марко (25 година, болестан од Дауновог синдрома), Маја (23, удата), Марина (21, удата), Мирослав (15), Сања (13), Бојан (11) , Кристина (9, од рођења има деформитет стопала, имала је скоро операцију и сада јој је боље и полако се опоравља) и близанци Ненад и Немања (6). Породица Станковић живи у малој и трошној кући и бави се пољопривредом. Током лета отац Зоран ради као грађевински радник у Београду. У разговору са мајком Горицом открили смо да породица уз помоћ пољопривреде и помагања комшијама у обављању пољопривредних послова успева да се прехрани. Тренутни проблем који би им олакшао живот је веш машина пошто мајка Горица пере сав веш на руке, као и замрзивач пошто им се стари замрзивач покварио, па мајка Горица стрепи да неће имати где да стави зимницу коју ускоро треба да почне да прави. Након посете породице Станковић, упутили смо се ка многочланој породици Николић у селу Ђаци недалеко од општине Бојник. Николићи имају 12-оро деце. Миленка (28 година, удата), Миодраг (26), Ненад (25), Срђан (23), Биљана (19), Бојана (18), Мирјана (17), Зорица (16), Граница (14), Јовица (13), Ружица (12) и Горан (11).
Породица Николић такође живи од пољопривреде и од социјалне помоћи која износи 11 000 дннара, породица не прима дечији додатак. Отац Стојан је као технолошки вишак отпуштен из грађевинске фирме пре неколико година. Николићи живе у веома малој кући и скоро да једва успевају да стану сви у њој. У прилог тој слици иде и то да шесторо деце спава у соби од неколико квадрата на 3 кревета, остали се сналазе и спавају у кухињи или иду код рођака који живе у близини да тамо спавају. Николићи успевају да се прехране уз помоћ пољопривреде и надничења оца Стојана. У разговору са оцем Стојаном како смо и претпоставили највећи проблем је у недовољном простору за 11-оро деце која живе у њиховој кући. Отац Стојан је имао идеју да дозида кућу, али због јако тешке финасијске ситуације није у могућности да купи материјал.
Мала соба са 3 кревета у којој спава шесторо Николића
