СЗС у Штрпцу на Косову и Метохији
Чланови Хуманитарне организације СРБИ ЗА СРБЕ спровели је још једну акцију на Косову и Метохији. Посећено је 11 породица на територији општине Штрпце. У плану ја да се у најскорије време помогну посећене породице уз већ познату подршку и помоћ наших пријатеља из епархијске хуманитарне организације „Мајка девет Југовића„. Планирана вредност помоћи износи око 8.500 евра. Ко жели да подржи ову и друге акције наше организације на Косову и Метохији може то учинити скромном донацијом.
Помало и заборављени српски народ на Косову и Метохији и даље веома тешко живи. Незапосленост, слаба социјална примања, недостатак основних услова за живот и непријатељско окружење постају свакодневница све већег броја људи. Између осталих, изузетно снажан утисак на нас је оставила породица Ђорђевић из места Севце, тачније њихово велико сиромаштво и невероватно лоши услови за живот. И поред свега, велики број српске деце која доле расту и њихови осмеси кад нас дочекају, као и присуство толиких светиња на Космету дају нам свима право за наду да ће се нешто ипак променити, ако сви наставимо да се боримо.
Прва породица коју обилљзимо су Станојевићи из села Готовуша. Самохрана мајка Зорица са шесторо деце Никола (23), Ненад (21), Недељко (20), Миле (13), Стоја (12) и Силвана (11). Од примања имају социјалну помоћ од 11.000, дечији додатак 5.000 и пензију око 7.000 динара. Мајка је срчани болесник, а деца незапослена. Планирамо да им купимо шпорет на дрва, пет кревета и вц шољу.
Следећа породица коју обилазимо су Кецићи из Штрпца и чине је родитељи Слађан и Слађана са деца Страхиња (12), Данило (10) и Вукан (6). Примају само социјалну помоћ од 8.000 динара. Живе у веома старој кући која нема купатило. Планирано је да се искористе њихови блокови и цемент, а да им ми помогнемо око санитарија и плочица за ново купатило.
Долазимо и до породице Доганџић, такође из Штрпца, где нас дочекују родитељи Марина и Срђан са петоро деце Марија (16), Стефан (14), Љубимир (8), Анђела (6), Јована (3). Укупна примања од дечијег и социјалног су 23.000 дин. Незапослени су, живе у недовршеној кући и немају многе од основних ствари за покућство тако да планирамо да им обезбедимо веш машину, кокошке као и грађевински материјал за изградњу кокошињца.
Четврта породица коју обилазимо су Милосављевићи из Беревца коју чине Рајко и Јелена и њихови родитељи Славко и Станија. Једино примање им је социјална помоћ од 9.000 дин. Још једна породица која живи у веома старој кући. Планирано је да им се обезбеди шпорет на дрва.
У Беревцу обилазимо и породицу Јанићијевић Ратке и Стојка и њихове одрасле деца Јовица (26) и Јелена (27). Још једна веома сиромашна породица која живи само од социјалне помоћи. Син и мајка имају здравствених проблема. Планирамо да их помогнемо са електричним шпоретом и веш машином.
Последња породица из Беревца коју овом приликом обилазимо је Кривчевић Зорана и Достане са децом Стефаном (19), Мирјаном (17), Милошем (13) и најмлађим Урошем. Укупна примања им износе око 17.000 дин. Приликом посете овој породици, славска свећа је горела за столом и домаћини су желели да нас угосте. Кратко смо се задржали, захвалили се и договорили да их помогнемо са шпоретом на дрва, веш машином и подним плочицама за купатило.
Убрзо стижемо до Станојковића из Сушице. Породицу чине муж Мирко и жена Слађана, Мирков брат Мирослав и њихова мајка Слађана као и Миркова и Слађанина деца Мита (7), Огњен (6), Матеја (3) и Павле (1). Живе од социјлане помоћи око 11.000 динара, имају три краве са два телета. Планирамо да их помогнемо са два кревета и бојлером од 80 литара.
У Врбешници обилазимо породицу Мијатовић Слађана и Слађане са децом Слободан (21)-са посебним потребама, Саша (19), Миливоје (10), Милица (10) и Марија (8). Од примања имају социјалну помоћ и дечији додатак. Половина куће нема струју. Мијатовићима планирамо да обезбедимо фрижидер и бојлер, а пошто имају услове и желе да држе козе помоћи ћемо их и куповином пет коза, али тек на пролеће пошто сада не би имали чиме да их хране.
Девета породица коју обилазимо су Стојановићи из Врбештице, где затичемо удовицу Слађану и децу Валентину (25), Мирослава (20) и Аницу (19). Кућа је подељена на два дела, њима припада један део, а други користи девер. Мајка је дијабетичар, а има и друге здравствене проблеме. Сви су незапослени, од примања имају социјалну помоћ око 7.000 динара и пензију која је остала од мужа 5.000 динара. Помоћи ћемо им им око изградње димњака пошто им је то тренутно највећи проблем.
У селу Севце долазимо до породице Ђорђевић Божидара и Трајанке са родитељима Радмилом и Милорадом и децом Миленком (21), Милицом (18), Данијелом (13), Кристином (9) и Иваном (8). За Ову породицу можемо рећи да је један од најтежих случајева које смо видели на Косову и Метохији. Сво четворо одраслих имају озбиљне здравствене проблеме, живе у једној соби, јер је остатак куће недовршен. Покушавали су да нешто ураде, али нажалост нису никада сакупили довољно средстава за неку озбиљнију санацију куће. Од покућства осим једног старог шпорета немају ништа! Једино што имају је крава без које би тешко успевали да се прехране. За помоћ овој породици планирамо да укључимо што више организација јер им је заиста све потребно. За почетак планирамо да им обезбедимо два лежаја, шпорет на дрва, орман, кухињски сто, а у зависности од укључивања других организација у овај наш пројекат, потрудићемо се да набавимо и све остало што им је потребно за нормалан живот.
У Севцу обилазимо породицу Петковићи Ивице и Данијеле са децом Лазаром (12) и Мајом (3). У овој кући живи и Ивицин брат Горан са супругом Јеленом, а деца су им Никола (10), Урош (7) и Емилија (2). Десети члан који је у овој кући је деда Сокол. Ове две породице живе од дечијих додатака која су по 5.000 дин. и дедине пензије од 11.000 дин. Сва три одрасла мушкарца су очајна јер како кажу, сва тројица су здрави, желе да раде и доприносе својим породицама, али једноставно немају где да се запосле, живе у сиромаштву и не могу деци да пруже многе основне ствари. Кућа иако је велика је недовршена и велики проблем им је недостатак изолације.
Веома је тешко стање нашег народа на Косову и Метохији. Зашто је то тако, ко је крив, а ко није, уопште не треба више да буде питање бројних расправа на друштвеним мрежама, разним форумима или било где другде, него треба сви да се боримо и помогнемо колико можемо да српска деца не проведу цео живот у сиромаштву гледајући и питајући се како то да њихови вршњаци могу себи да купе ужину у школи, возе бицикло и имају нову одећу.
НЕМА ПРЕДАЈЕ!