„Тата, ја сам њега звао на рођендан, што он мене није?” – Аца (9) и Реља (5) у канџама сиромаштва. Сакупљају орахе да би преживели!

„Александар ми се много растужио кад га један другар није позвао на рођендан, а онда је видео да су славили у пицерији. Питао ме је: „Тата, ја сам њега звао, што он мене није?” Буде криво то детету, али шта да му кажем? Нисмо ни ми звали увек – прошле године нисмо ни за торту и сок имали, а где и да дођу кад прокишњава на све стране”, започео је причу видно утучени Стефан Марковић.

„Све је мање људи, а све више дивљих животиња!”

Браћа Александар (9) и Реља (5) једина су деца у селу Цер код Прешева које је окружено албанским становништвом – другаре имају само у школи у другом селу. Недуго након наше посете добили су и сестрицу Емилију која спава у колицима јер за креветац немају. Живе на самој граници са Северном Македонијом, где је све мање људи, а све више дивљих животиња. Недавно им је вук напао козе, а њихова мајка Марина га је отерала, мислећи да је куче!

„Имамо башту, прасе и четири козе, али највише волим кад сакупљамо орахе, па идемо да продајемо то и сир. У кући ме је страх – има велика рупа и мислим да је у њој змија, а иза ормара има мишева и свега, нађемо их и у гардероби да се угнезде. Вода тече по целој кући кад пада киша, па стављамо лаворе, шерпе и корито. Бојим се да се сруши – и онда ми немамо кућу”, описао је своју највећу бојазан мали Александар.

„Често се исплачем кад ме деца не виде!”

Домаћин Стефан обавља грађевинске послове као помоћни радник. Бори се колико може, али једва да заради 300-400 евра месечно. И то кад има посла – чим је лоше време или дође зима, посла више нема. Није пријављен, нити може добити неко запослење у тој средини, а да иде даље, услед околности, није опција.

„За живот бисмо некако изгурали, али кућа нам је у фази распада – стално се мора нешто поправљати. Баш је стара, прављена је од блата, камена и трске. Чак и није у потпуности наша, користимо само ове две собице. Прозори су јако лоши, па дува на све стране. Крпимо их пешкирима, ћебетом и чиме стигнемо, али јако је тешко загрејати. Радио сам ја пре у једној фабрици, надао се створити нешто, али добио сам отказ… Бар, Богу хвала, имам дивну децу, што сам одувек желео, али, искрено, често се исплачем кад ме не виде – тешко ми је што не успевам да им створим бољу перспективу”, снуждено је рекао Стефан.

„Хоћу да будем полицајац – да фаћам лопове и криминалце!”

Буде пуно тешких дана у дому Марковића. Најгоре је што морају стално страховати – да ли ће да падне киша, хоће ли бити јака или блага зима, да не дође до неког споја јер су електроинсталације катастрофа, а влага и буђ су свуда… Колико само дана проведу у потпуном мраку јер струја често нестаје – чак су пар нових година тако дочекали. Некад упале батеријску лампу, али више свећу – кажу скупе су батерије.

„Отворим некад фрижидер и видим нема – будемо гладни. Немам сад ни чизме за зиму – идем све у патикама, али буду мокре. Волео бих да имам аутић и плаву собу, а не ружну ко сад где и главу покривамо ћебетом да буде мање хладно. И кад порастем хоћу да будем полицајац, хоћу да фаћам лопове и криминалце”, низао је одговоре препаметни и племенити дечачић Александар.

Немоћ и генерацијско сиромаштво

Услови, какви се ретко виђају, сведоче о немоћи и генерацијском сиромаштву многих породица из овог краја. Заборављени од свих, ипак некако опстају и не одлазе са родне груде. Хуманитарна организација Срби за Србе активна је већ годинама у овом од Срба опустелом подручју, с обе стране границе, а чим смо сазнали за Марковиће и упознали ове сјајне малишане, пожелели смо да обезбедимо, како на домаћиновој мајици пише, да им сваки дан буде здрав и безбедан!

„Полетeо сам у небо од среће. Одмах сам звао жену и рекао – долазе Срби за Србе! Огромну сте ми наду улили, наду за бољи живот и лепше сутра. Не могу вам описати колико то нама значи. Верујем у Бога и добре људе, верујем да ћете спасити моју децу”, усхићен је био Стефан кад смо га упитали шта је помислио кад смо га позвали, први пут се и осмехнувши.

„Штедим да им купим по један пакетић за Божић!”

Поразило нас је, ипак, кад је мајка Марина рекла „џаба нама снови и маштање, кад ће нам падне кров на главе”, као да још не може поверовати да ће неко заиста да им помогне, и растужило кад смо сазнали да отац већ месецима штеди да би за Божић обезбедио деци по један пакетић. Позивамо вас зато да подржите нашу Божићну акцију – да Александар, Реља и Емилија за ове празнике добију 100 пакетића и да све будуће дочекују у топлој соби под сигурним кровом!

СРБИЈА
1. СМС на 7763 (200 динара)
2. Рачун: 160-0000000279491-71
3. Pay Pal
4. Девизни рачун

РЕПУБЛИКА СРПСКА
1. Позив на број 17763 из фиксне и мобилне телефоније (3 КМ)
2. Рачун: 56201281300241-58 (НЛБ развојна банка)
3. Pay Pal

ЦРНА ГОРА
1. Рачун: 510-91548-03 (Црногорска комерцијална банка)
2. Pay Pal

САД
1. Донаторска платформа (кредитне картице, текући рачун)
2. Pay Pal
3. ZELLE: szsamerika@gmail.com
4. Лични или бизнис чек на: Serbs for Serbs, Po Box 34206 Chicago, IL 60634
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

КАНАДА
1. Pay Pal
2. Путем чека на: Serbs for Serbs Canada, 635 The Queensway, Lower Level, Toronto, ON, M8Y 3B3
3. Е-трансфер на: donate@serbsforserbs.ca
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

НЕМАЧКА
1. IBAN: DE87 7605 0101 0015 8913 36
2. Pay Pal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

ШВАЈЦАРСКА
1. IBAN:CH57 0900 0000 6133 5679 5 Max-Högger-Strasse 6, 8048 Zürich
2. Twint: donate.raisenow.io/stbdh
3. PayPal
*сви донатори остварују право на пореске олакшице

АУСТРИЈА
1. IBAN:AT97 3200 0000 1036 4339
SWIFT/BIC: RLNWATWW
Customer: Org. f. hum. Hilfe – Srbi za Srbe
Kalvariengürtel 39/6, 8020 Graz Austria
2. Pay Pal
3. Позив на број 0901 300 201 из фиксне и мобилне телефоније (3 евра)