Топлији дом за шест принцеза, наш нови подухват!

Ћерке су мале девојчице, које после израсту у ваше најбоље другарице. Тако кажу маме. А мама Марина ће имати чак шест најбољих другарица. А тате кажу да им ћерке увек украду срца. Тата Мирослав, сад већ има шест „првих љубави”, јер су му све оне украле по део срца.

Јована (12), Тијана (13), Марта (9), Маша (8), Таша (6) и Андреа (2), су тати и мами све, и најбоље другарице и највеће љубави. За њих би све учинили. Међутим, околности живота су такве, да једноставно колико год се трудили, не можете својој деци ни најосновније услове за живот подарити. На овим девојчицама се то не примећује. Уредне, чисте, веселе. Као да не живе у пропалој кући, пуној влаге, са бетонским подом и распаднутом столаријом. Kућа таква каква јесте, чак није у потпуности њихова, већ само горњи спрат и део подрума, код ког је дозидано купатило. То је укратко стање код породице Ердоглија, коју смо посетили у селу Лозно код Ушћа.

Најтеже је зими, јер се доста тешко угреје кућа. Имамо ове две собице у које сви станемо, а ову пећ ложимо и тако прегурамо зиму. Купатило смо некако доле доградили уз део куће који није наш, али опет је зими најтеже, јер морамо са горњег спрата да излазимо ван куће да би дошли до купатила. Супруг и ја смо 13 година овде, ми смо се и навикли некако, али деци је тешко – објаснила је мајка Марина.

Не недостаје воље и жеље овој младој породици. Труде се и раде мукотрпно, и надају се бољим временима.

Мирослав је радио три године у ибарским рудницима у јами. Тамо је доживео повреду леђа. То је била срећа у несрећи, јер кад видим шта се десило овим несретним људима који су погинули у руднику недавно, драго ми је да није више у јами. Ради сад на површини. Али слаба су ту примања, па често иде да ради додатно након посла, а заједно и обрађујемо мало башту за своје потребе. Пробала сам и ја једно време да радим, али није имао ко да буде са децом и морала сам да одустанем – додала је Марина.

Добијају повремено пакете хране од Црвеног крста, а од прошле године и од једне италијанске фондације једном годишње скромну новчану помоћ на име најстарије ћерке Јоване.

Један човек нам је пружао помоћ с времена на време, па кад је сазнао да смо купили полован ауто, престао је. Доста смо удаљени од пута, а са шесторо мале деце стално има неких обавеза. Ауто нам је једина веза са светом, а једва смо и њега купили, морали смо да дигнемо мањи кредит. Али ето, испада да је то луксуз – у очају нам је испричала Марина.

Овом приликом, девојчицама смо даровали пакете са слаткишима и друштвеним играма, због којих су се веома обрадовале.

Можемо само да замислимо ту срећу, када им будемо реновирали породични дом и направили праве собе за девојчице.

Не преостаје нам ништа друго, него да започнемо још једну акцију у којој ћемо збринути једну многочлану породицу, и омогућити да шест принцеза добије услове за одрастање какве треба да има свако дете. Хуманитарна организација Срби за Србе вас позива да узмете учешће у још једном занимљивом добротворном подухвату. Обећавамо да ће и овај пројекат имати срећан крај!