У дому породице Спалевић из Берана свакодневно се спрема по 27 оброка!
Представници Хуманитарне организације Срби за Србе посетили су породицу Спалевић из Берана. Породицу чине Славко, Радмила, Анастасија (17), Воин (14), Ивана (14), Ђорђије (12), Душица (8), Миломир (7) и Сара (4). Мајка Радмила с поносом воли рећи „у нашем дому свакодневно треба спремити по 27 оброка”.
Животни пут ових људи није био лак. Радмила је избегла из Книна и, каже, одушеви се сваки пут када види да смо помогли неку породицу из Крајине. Запамтили смо један од њених коментара на Фејсбуку:
Морам признати, без обзира што имам седморо деце и помоћ нам је неопходна, да сам срећнија што сте помогли овим мојим Крајишницима, него нама. Велико вам хвала од срца!
Отац Славко је, такође, прегурао свашта преко својих леђа – од учешћа у одбрамбеном рату на Косову и Метохији, до пада са 14 метара пре седам година. Преживео је, али су последице остале и до данас:
Рекли су ми доктори да ми не пада на памет да дижем терете, али морам, шта ћу. Ако ми верујете, сад бих се пријавио и борио за Србију. Мени су Црна Гора и Србија исто. У рату сам, као припадник војне полиције, био лично обезеђење једном од наших великих генерала.
Спалевићи су до пре четири године живели малтене у бараци, али су онда сплетом срећних околности успели делимично да уреде приземље породичне куће коју су започели Славкови родитељи.
На једној игри на срећу смо од уложених три добили 4.000 евра. Продали смо и ауто и одмах смо средили ово приземље колико смо могли како бисмо се напокон уселили. Кућа је, као што видите, доста велика, али шта нам вреди кад ми користимо само ових пар собица? Знам да има и других породица које живе теже, али хвала вама што сте дошли да својим очима видите муке које ми имамо – додала је мајка Радмила.
И заиста, тек када се закорачи преко прага њиховог дома, да се уочити како живи ова скромна породица. Може се рећи да им је само дневна соба у потпуности функционална за живот, док је у две спаваће собе и купатилу голим оком видљива велика влага. Приметан је и мањак ормара и кревета, па су нека деца принуђена да спавају само на душеку.
Највише бих волео да добијем топлу собу како више не бих морао зими да спавам обучен – пренео нам је седмогодишњи Миломир своју највећу жељу.
У кући, нажалост, нико није запослен. Кад је сезона раде са дрвима и кад негде има посла одазивају се. Примају 200 евра социјалне помоћи и то је све што имају од сигурних примања. Без подршке родбине, признају, тешко би опстали. Иза куће имају башту, а држе и неколико свиња.
Ради, трчи, али треба прехранити седморо деце. Лакше би било кад би бар кућу још мало средили, али, с обзиром на тренутне дугове које имамо за ово што смо до сада радили и за струју, то није извесно да ћемо бити у могућности у скоријем периоду. Морам посебно да похвалим мог сина Ђорђија које је од свих највећи радник. Колико ја радим, толико и он, чак и кад сам на грађевини – прича Славко.
Вредно помена је и да мајка и деца имају хрватске папире, па би као грађани Европске уније могли да оду негде другде у потрази за бољим животом. Ипак, решили су да остану.
Било је приче о томе, али где ћу ја, браћо, из мојих Берана? Ту смо и боримо се. Деца се подржавају, кад једно падне, друго га дигне, како и треба да буде – поручио је домаћин Славко.
Спалевићима би од помоћи значила столарија за први спрат јер се уздају да би његовим затварањем решили огроман проблем са влагом која се ствара у приземљу. Томе би сигурно допринела и изолација, као и да се ураде подови у собама и ходнику јер тренутно је бетон. Пуно би значили ормари, кревети на спрат и пећ, а изразили су жељу и за једном кравом.
Наша организација ће покушати у наредном периоду да им бар мало олакша свакодневницу кроз набавку неопходне помоћи, а, уз њих, у плану је помоћ за још неколико породица на подручју општине Беране. Позивамо све донаторе да нам помогну у томе!
